Kamen, sunce i suša su možda prve asocijacije kada pomislite na Hercegovinu. Gacko se, ipak, ne uklapa potpuno u tu sliku. Sa pozicije tzv. visoke Hercegovine, smešteno na skoro 1000 metara nadmorske visine, obiluje vodotokovima. Uprkos tome, svakog leta veliki deo stanovništva kuburi sa vodom i druguje sa kanisterima.

Decenijama, od sredine jula, pa sve do prvih jesenjih kiša, na snazi su redukcije.

Najdeblji kraj izvuče stanovništvo na seoskom području.

U gradu je bez vode nezamislivo dok je na selima ipak više opcija.

Tokom vremena je većina meštana napravila čatrnje – zatvorene bazene u koje skladište vodu kako bi premostili sušni period. Ipak, to je novi namet na kućni budžet. Voda se brzo troši, pa treba platiti cisternu i održavati zalihe. A tu je i drugi problem – kako obezbediti vodu za stoku.

Ovih dana su meštani četiri gatačka sela došli da svojim predstavnicima – odbornicima u skupštini, kažu da je stanje alarmantno. Njih je lokalna zajednica ostavila na cedilu da se snalaze sa suvim vodopojilištima sa preko 400 krava i hiljadu i po ovaca.

“Može se reći da bi ovo jedan domaćin lagano rešio, ali se čeka na opštinu koja sada krivicu prebacuje na “Vode Srpske”. U tome je glavni problem, a drugi je što nema dotoka sa akumulacije Klinje kojom raspolaže RiTE Gacko”, objašnjava meštanin sela Samobor.

Sada u priču uvodimo i Austrougarsku. Vraćamo se u poslednju deceniju 19. veka kada je tadašnji okupator koji je, sada smo toga svesni, uradio mnogo na modernizaciji života na ovim prostorima, počeo da gradi prvu lučnu branu na Balkanu.

Napravljena je veštačka akumulacija – jezero Klinje koje je biser iznad Gacka. Klinje osim lepote ima i praktičnu ulogu. Zamišljeno je da se odatle navodnjava  Gatačko polje, a plan je bio da se ostvare dve žetve. A šta je država u pravom smislu reči ilustruje podatak da je brana imala garanciju na sto godina, pa je u opštinu Gacko pred kraj 20-tog veka stiglo obaveštenje iz Beča da je garantni rok istekao.

Brana je ostala, ali su kanali zarasli, klapne zarđale i propuštaju, od navodnjavanja je ostala samo uspomena, a u polju se odavno ništa i ne seje. Nakon koševine po njemu pase stoka.

Akumulacija Klinje sada primarno služi za potrebe proizvodnje električne energije u TE Gacko. Pored Klinja je napravljena i akumulacija Vrba. Laiku se čini da vode ima toliko da se mogu zadovoljiti, potrebe pogona, celog Gacka i da pretekne za životinje i navodnjavanje. Ipak, to sa termoelektranom teško ide, tvrde meštani sela.

“Doslovno je potrebno da se odvrnu dva ventila i da se situacija normalizuje. Ali, jedan čovek sve to sprečava. S obzirom na to da je termoelektrana u remontu, jasno je da neće ugroziti ništa ako puste vodu u kanale. To smo se i dogovorili sa načelnikom, ali uzalud. On sve stopira”, žale se meštani i upozoravaju da se hitno mora nešto preduzeti jer se kiša ne očekuje u skorije vreme.

Sastanak je dogovoren za sutra kada bi trebalo da se definiše dogovor i, bar za ovo leto, reši problem suvih vodopojilišta. Sa suvim slavinama će izgleda ići malo teže.

Tako smo saznali da danas nismo sposobni da održavamo ono što je izgrađeno pre skoro vek i po i to bez teške mehanizacije. Takoreći, sve uz pomoć štapa i kanapa. Nauke i marljivosti.

Što će reći, ono što su preci izgradili nismo u stanju ni da okrečimo. U konkretnom slučaju, više se ugledamo na baš, baš davne pretke koji su problem suše rešavali molitvama i prizivanjem kiše.