Christian Schmidt protiv alternative
Odluka o nametanju izmjena izbornog zakona, ali i Ustava FBiH izazvala je mnoge reakcije širom Evrope, a mnogi EU političari smatraju da je odluka pogrešna te da služi isključivo interesima HDZ-a i Hrvatske.
Thomas Waitz, austrijski političar i član Evropskog parlamenta iz stranke Zelenih, opisao je odluku visokog predstavnika Christiana Schmidta u toku izborne noći kao “šamar u lice” svim glasačima. Waitz je dodao da je Schmidt umjesto da poštuje izborni proces i volju glasača odlučio da udovolji HDZ-u, kako navodi, sestrinskoj stranci CSU.
Istakao je i da su birači odabrali alternativu nacionalistima te da Schmidt potiče novu krizu koja će zapravo pomoći izbornim gubitnicima.
Zaključio je da je Schmidtova odluka neprihvatljiva te da mu je drago što EU nije podržala njegovo nametanje izmjena izbornog zakona. Konstatovao je da su ovi izbori veliki korak Bosne i Hercegovine ka članstvu u Evropskoj uniji. (Klix)
IZBORI 2022. U MOSTARU Hoću zastavu moje države!
Gradsko vijeće Grada Mostara čiji je predsjednik Salem Marić iz stranke SDA i Gradonačelnik Grada Mostara Mario Kordić iz stranke HDZ sa svim svojim saradnicima, koji su na nižem nivou po rangu odgovornosti, NISU OBEZBIJEDILI NORMALNE USLOVE NA BIRALIŠTIMA kako bismo mogli birati građanske predstavnike bez psihološkog pritiska i bez bilo kakvih drugih uticaja na našu volju – želim da glasam sa dostojanstvom kao slobodan čovjek, državljanin Bosne i Hercegovine na biralištima koja su državnom zastavom označena kao prostor gdje će građani izraziti svoju demokratsku volju i svečano i dostojanstveno izabrati građanske predstavnike.
Gradsko vijeće (Salem Marić, predsjednik, član SDA) i Gradonačelnik (Mario Kordić, član HDZ) svojim vrlo pogrešnim činjenjem doveli su nas normalne ljude u situaciju da osjećamo da gaze po našem ljudskom dostojanstvu, a ne znaju jadni da SVOJE ljudsko dostojanstvo čovjek može sačuvati jedino ako vodi računa o dostojanstvu drugih ljudi.
Ja sam došao na biralište sa svojom suprugom. Ušli smo na biračko mjesto, prijavili se i uzeli glasačke listiće. Uzbuđeni smo. Supruga je glasala, mada je kao i ja osjećala ogroman psihološki pritisak. Na biralište smo došli ulicom Kralja Tomislava. Gledali smo kako na stubovima vijore zastave koje nisu državne. Postavljanje tih zastava organizovala je gradska uprava – Gradsko vijeće i Gradonačelnik preko svojih potčinjenih kroz sistem subordinacije sve do izvršilaca, a to su radnici “Parkova”.
Na biralištu, na ulazu, na zgradi, na ulaznoj kapiji – nigdje nije bilo državne zastave koja bi kao simbol sugerisala da se radi o opštim Izborima 2022. u državi Bosni i Hercegovini, u Gradu Mostaru.
Državna zastava, makar bila i SAMO JEDNA da označi biralište, JEDNA da razbudi osjećaj ponosa i dostojanstva, JEDNA JEDINA bez koje ja ne mogu završiti proces popunjavanja glasačkih listića, mora se zavijoriti iznad moje glave!
Donesite i postavite državnu zastavu da označite biralište, pa da glasam dostojanstveno kao slobodni državljanin Bosne i Hercegovine.
Dolazeći na glasanje / izbore vidio sam kako leprša mnogo zastava koje nisu zastave Bosne i Hercegovine.
Takve zastave lepršale su i 1993. godine kada su bojovnici HVO-a Herceg-Bosne protjerali iz našeg stana mene i moju porodicu. Zatim su pod takvim zastavama bojovnici HVO-a Herceg-Bosne protjerali iz stanova porodice mojih sestara.
Takve zastave lepršale su i kada su bojovnici HVO-a Hercegbosne odveli u koncetracioni logor moga brata, a onda su u bratovom stanu bojovnici HVO-a Hercegbosne ubili našu majku, staricu od 72 godine.
TAKVE ZASTAVE lepršaju danas! Zato ja osjećam teški psihološki pritisak i moram da uradim sve što je neophodno da današnjim demokratskim izborima, koji su ovako nemoralno organizovani, dodam makar i minimalnu dozu dostojanstva, a to je da glasam pod zastavom države Bosne i Hercegovine na čijim opštim izborima upravo učestvujem. Nalazim se na biračkom mjestu za biračkim stolom. Držim u ruci biračke listove i znam za koga ću glasati. Popunjene glasačke listiće ubacit ću u glasačku kutiju tek onda kada se državna zastava Bosne i Hercegovine zavijori nad biralištem.
“Bez ljudskog dostojanstva nema pravog života” govori mi moja majka upravo sada, dok njena duša miluje moju dušu.
Ja nisam VAŠ, nisam ni NJIHOV! Nisam baš ni NAŠ! Ja sam SVOJ SOJ!
Hvala, majko.
P.S.
Poslije 2-3 sata razgovora i pregovaranja sa raznim predstavnicima različitih nivoa biračkih odbora, donešena je državna zastava Bosne i Hercegovine, ali ne zaslugom gradske uprave.
Uz dozvolu predsjednika Gradske izborne komisije raširio sam zastavu države Bosne i Hercegovine preko svojih pleća i popunjene glasačke listiće spustio jedan po jedan u glasačku kutiju.
“Samo dostojanstveno” – odzvanjale su u meni riječi moje majke, R. I. P. (Omer A. Mesihović, Tačno.net)
Čemu služi Informer
Dva su do sad protesta održana ispred redakcije Informera, nakon što je taj „dnevni list“ objavio intervjua sa Igorom Miloševićem, koji je u više navrata osuđivan za silovanje, a koji je tek koji dan pre intervjua u Informeru, pušten na slobodu jer je odslužio kaznu.
Dva, a možda će biti i trećeg, četvrtog itd. jer je jedan od ključnih zahteva povlačenje intervjua. Nije zvaničan, ali u oba navrata čuo se još jedan bitan zahtev: „gasite Informer!“ To će već malo teže ići, a i da nije tako, nije problem samo u Informeru, niti je problem samo u medijima.
Šest dnevnih listova – Informer, Srpski telegraf, Kurir, Alo, Večernje novosti i Objektiv su u 2021. godini na svojim naslovnim stranicama objavili ukupno 987 lažnih, neutemeljenih i manipulativnih vesti, pokazala je analiza portala Raskrikavanje. Ta analiza otkrila je da je u svemu prednjačio upravo Informer. Imao je čak 275 lažnih vesti, i to samo na naslovnim stranama. Komisija za žalbe pri Savetu za štampu, Informeru je, od početka 2020. do juna ove godine, izrekla 23 javne opomene zbog kršenja kodeksa novinara. Tu se ne računa poslednji ispad, povodom kog se oglasila i Koalicija za slobodu medija. Oni su osudili objavljivanje intervjua, a pozvali su i Ministarstvo kulture i informisanja, u čijoj nadležnosti je sprovođenje Zakona o javnom informisanju i medijima, da iskoristi svoje nadležnosti jer je spornim tekstom i prekršen član 79, stav 3. pomenutog Zakona.
„Problem predstavlja način na koji je urađen intervju u kojem Milošević opisuje kako je vršio različita krivična dela i kako se tada osećao“, navode u saopštenju iz Koalicije koja smatra da je u ovom tekstu prekršen Kodeks novinara Srbije jer je davanje medijskog prostora silovatelju na ovaj način nedopustivo i ne postoji nikakav javni interes koji se ovakvim pristupom može opravdati.
Sva ta kršenja i opomene Informeru ništa ne znače, a ne znače ni onima koji ih finansiraju. Prema pisanju Centra za istraživačko novinarstvo (CINS), prema javno dostupnim podacima, Informeru je samo od početka 2020. godine do danas dodeljeno najmanje 18,3 miliona dinara (155.000 evra) na medijskim konkursima opština i gradova širom Srbije. A gde su tek javno nedostupni podaci? Većinu ovog novca dodelio im je Grad Beograd – skoro 17 miliona dinara (145.000 eura). Pored Beograda, novac su Informeru davali i Novi Sad i Pančevo – po pola miliona dinara, Kikinda 200.000 dinara a Odžaci i Sombor po 100.000. Novac je davan Insajder tim, firmi glavnog urednika Insajdera, Dragana J. Vučićevića, koja izdaje Informer, ali i firmi kćerki – Info IT media.
Zagrebali smo tek površinski međ’ grehove Informera, koji bez ikakve zadrške možemo okarakterisati i kao huškačko glasilo koje veliča ratne zločince i zločine jer im se, jednostavno, može.
A zašto im se može? Ne samo zbog novca koji dobijaju od države, odnosno od građana političkog entiteta koji se naziva Srbija. Može im se jer im je dato pravo da budu glas te države, odnosno njihovih predstavnika. I to onaj glas, koji ti predstavnici moraju da u sebi kriju kako sami ne bi bili sudski gonjeni, ali i kako ne bi doživeli osude od poslovnih „partnera“ sa evropskim predznakom, što bi značilo i presecanje dotoka prihoda. Zato služi Informer. Da ublaži taj udarac, odnosno da ga sam primi, ako treba i da plati u njihovo ime za to. Izdvojimo opet samo neke udarce.
U februaru 2022. godine Apelacioni sud u Beogradu pravnosnažno je presudio da je list Informer iznosio neistine o Vojinu Rakiću, predsedniku pokreta Novi 6. oktobar, da se “lažno predstavljao” kao Šef uprave za Evropu UNESCO Katedre za bioetiku. Sud je ocenio i da je Informer neopravdano predstavio Vojina Rakića kao “kvazistručnjaka”. U presudi se navodi da je Sud prihvatio stručne ocene da je Vojin Rakić najviše rangirani naučnik u zemlji i šire iz oblasti društvenih nauka. Informeru je Sud pravosnažno naložio da plati Rakiću novčanu odštetu zbog povrede njegovog dostojanstva ličnosti, ugleda i časti i da presudu Suda, bez komentara, objavi najkasnije u drugom narednom izdanju.
Marta meseca, 2021. godine Predsednik Srpskog pokreta Dveri, Boško Obradović, dobio je još dve prvostepene presude u njegovu korist – protiv TV Pink i, ponovo, dnevnog lista Informer, saopštio je ovaj pokret, uz ocenu da su ovakve sudske presude jedina njihova zaštita i odbrana pred javnošću, “koja nikada na režimskim medijima ne može da čuje i drugu stranu”. Kako je navedeno, „najpre je Viši sud u Beogradu usvojio tužbeni zahtev Boška Obradovića i kaznio Informer zbog prenošenja neistinitih informacija i povrede ugleda i časti sa 200.000 dinara, a zatim i TV Pink sa 100.000 dinara, zbog teksta ‘Sram te bilo, fašisto’, obavezujući ih da objave presude bez komentara i odlaganja na svojim internet portalima“.
U avgustu 2020. godine Inicijativa Ne davimo Beograd dobila je prvostepenu presudu po tužbi protiv Dragana J. Vučićevića i dnevnih “novina” Informer. Tuženom je naloženo da aktivistima inicijative, Dobrici Veselinoviću i Radomiru Lazoviću, na osnovu pretrpljenog duševnog bola zbog povrede ugleda i časti, isplati po 80.000 dinara, navodi se u saopštenju Inicijative Ne davimo Beograd.
Viši sud u Beogradu je prvostepenom presudom od 19. septembra 2018. godine u parničnom postupku Anite Mitić protiv tuženih Insajder Tima i Dragana J. Vučićevića, utvrdio da objavljivanjem informacija u izdanju dnevnog lista Informer od 19. januara 2017. godine, u tekstu “Fašisti napadaju” povređeno pravo na zabranu govora mržnje iz člana 75. Zakona o informisanju. Tuženi Vučićević se prema presudi obavezuje da isplati 100.000 dinara kao naknadu nematerijalne štete za govor mržnje, povredu ugleda i časti Anite Mitić, kao i 71.000 dinara kao naknadu za troškove trajanja parničnog postupka. Sud je takođe u presudi izneo stav da predmetni tekst Informera predstavlja govor mržnje ne samo prema Aniti Mitić, već i prema organizaciji Inicijativa mladih za ljudska prava, kao i svim njenim članovima, naročito prema onima koji su bili na tribini u Beški koju je organizirala Srpska napredna stranka (SNS), a na kojoj su pretučeni aktivisti Inicijative za ljudska prava mladih jer su protestovali protiv osuđenog ratnog zločinca Veselina Šljivančanina koji je imao da govori na tribini. (Dejan Kožul, Lupiga)
