Naš portal je do sada analizirao nekoliko zakona (o državnim službenicima, osnovnom i srednjem obrazovanju, pranju novca, sukobu interesa, osiguranju u saobraćaju), ukazujući na njihove manjkavosti, a sada smo pitanje koje zakone hitno treba mijenjati i zašto postavili drugima.

Narodna poslanica u Skupštini RS Jelena Trivić (PDP) mijenjala bi zakone o doprinosima, porezu na dohodak ali i donijela zakon o ispitivanju porijekla imovine te zakon koji bi riješio pitanje sumnjivih diploma.

„To što sam nabrojala su urgentne stvari. Nužno je smanjiti poresko opterećenje rada, predlagala sam izmjenu zakona ali je Vlada RS usvojila neku sitnu promjenu, nešto minorno, beznačajno. A ova dva nova zakona koje sam spomenula treba donijeti kako bi dobili odgovore odakle ljudima tolike pare te na koji način su došli do svojih diploma“, ističe naša sagovornica.

Sa Trivićevom se složio njen kolega iz republičkog parlamenta, poslanik Igor Žunić (SNSD), koji je rekao za naš portal da bi, takođe, „odmah promijenio Zakon o doprinosima RS“.

„Smanjenje doprinosa bi omogućilo konkurentniju privredu, a i veće plate u realnom sektoru. To bi sigurno dovelo do toga da se poveća i BDP Republike Srpske a i privuklo bi nove investitore. Realan problem jeste to što za ovu mjeru treba obezbijediti oko 200 miliona KM na godišnjem nivou i što će se vjerovatno to moći uraditi ako se napravi veza sa izmjenom Zakona o indirektnim porezima BiH. Tu mislim na smanjenje svih doprinosa i vraćanje na nivo iz 2008. godine, a možda i niže. To je, po meni, najvažnija mjera koja može da ojača privredu ali i ukupan ambijent. Ali ona ne smije biti populistička ili politikantska kako su neki iz opozicije predlagali. Njihova je priča bila da se smanje doprinosi a novac koji bi potom nedostajao u budžetu i fondovima ’nekako, ne znamo kako, namiriti iz nečega, ne znamo iz čega’“, kaže Žunić.

Potpredsjednik Narodne skupštine RS Milan Petković (Ujedinjena Srpska) kaže da treba promijeniti Zakon o radnim odnosima u državnim organima, kao i Zakon o statusu funkcionera jedinica lokalne samouprave, kako bi se ukinuo tzv. bijeli hljeb.

„Smatram da je to opterećenje budžeta koje je nepotrebno i nemoralno te da bi se za taj novac mogli izgraditi ili opremiti vrtići, škole i slično“, kaže Petković.

Narodni poslanik Davor Šešić (SDS) ističe da je nužno ustanoviti Registar fiskalnih i parafiskalnih davanja i nameta privredi.

„Već dugo godina se govori o njemu a takav registar bi omogućio da utvrdimo sa čime se sve privrednici susreću. Mi trenutno nemamo taj spisak, nemamo tačna davanja a ima ih puno i pretpostavka je da se neka od njih prepliću, čime privrednici plaćaju po više osnova istu stvar. Ako bi se to napravilo onda bi smo znali šta treba da se ukine, što bi omogućilo da ti ljudi bolje i jednostavnije posluju. Time bi smo doprinijeli i većim platama u privatnom sektoru i boljem životnom standardu građana“, kaže Šešić.

Predsjednik Sindikata uprave Republike Srpske Božo Marić kaže za naš portal da bi promijenio zakone o platama za zaposlene koji se isplaćuju iz budžeta ili javnih sredstavaa njih, kaže, ima oko 54.000.

„Isti nije usklađen sa sistemskim Zakonom o radu, koji je definisao da radnik za svoj rad ima pravo na platu, naknadu za topli obrok i naknadu za regres. Imamo slučaj da se za NK, VK, VKV a maltene i SSS isplaćuje manja plata od najniže zagarantovane plate u Republici Srpskoj, a da to radi Vlada Republike Srpske kao direktni poslodavac dok od poslovne zajednice prilikom kontrole traži da se ta prava jasno iskazuju pojedinačno“, kaže Marić.

I ekonomista Zoran Pavlovićizdvaja Zakon o doprinosima RS, prema kojem su iznosi na isplaćene plate 2010. godine povećani sa 51 na 65 odsto.

„To je nešto što se mora promijeniti jer poslodavci jednostavno ne mogu više da isplate veće plate pa imamo da dio ide na račun a uz njega i koverta sa ostatkom plate. Ako bi se sve isplaćivalo u redovnom sistemu to ne bi štetilo fondovima (op. aut. zdravstvenom i penzionom), bilo bi im korisno ali nažalost mi ne pokušavamo da napravimo dubinsku analizu i matematiku da bi to promijenili kao zakon“, kaže naš sagovornik.

Drugi zakon, dodaje Pavlović, vezan je za lokalnu samoupravu i poreze.

„Mi imamo situaciju u kojoj naši načelnici i gradonačelnici apsolutno nemaju nikakav interes za nove projekte i novo zapošljavanje na teritoriji opštine kojom rukovode. Razlog za to jeste porez od 10 odsto na plate, njima u opštini ostaje 1/4 od tih 10 odsto a 3/4 idu u budžet Republike Srpske. Da bi se motivisali za nove projekte i zapošljavanje taj omjer treba zamijeniti, dakle da 75 odsto ostaje opštini a 25 da ide u budžet Srpske i to kako bi postojala evidencija o tome koliko su isplaćene plate radnicima“, ističe Pavlović.

Predsjednik Advokatske komore RS Branislav Rakićističe da bi promijenio Zakon o fiskalnom sistemu Brčko Distrikta.

„Tu treba vratiti stanje koje je bilo prije novembra 2018. godine i da se od fiskalizacije izuzmu advokati. Zbog tog zakona i traju štrajkovi advokata“, kaže Rakić.

Samo dan nakon što je Rakić dao pomenutu izjavu novinaru eTrafike, pomenuti zakon je i promijenjen. Naime, odlukom Apelacionog suda Brčko distrikta vraća se na snagu stara odredba zakona o fiskalnim sistemima iz 2016. godine prema kojoj su advokatska djelatnost i trgovina na veliko isključeni iz sistema fiskalizacije.

Igor Vukajlović iz Udruženja “Tender” ističe za eTrafiku da treba mijenjati mnoge zakone ali da pravi problem leži u tome što se oni, i kada se promijene, istinski ne primjenjuju. 

„Konkretno, udruženje ’Tender’ se bavi najviše Zakonom o javnim nabavkama BiH i dosta bi se stanje popravilo u toj oblasti kada bi se poštovao i aktuelni zakon. Trenutno se, vjerujem, više od pola nabavki provedi mimo tog zakona. Dakle, kupi se nešto za šta je obaveza sprovesti zakonske procedure, međutim one se ignorišu, to se najčešće ne otkrije i samim tim se niko i ne kažnjava. Jako malo je kazni, ne znam da li je iko uopšte i kažnjen po novom Zakonu o javnim nabavkama. Po starom je za desetak godina bilo oko 10 kazni od 500 i 1.000 KM, što je potpuno neprimjereno imajući u vidu da se troši preko četiri milijarde maraka godišnje u te svrhe. Mi ne možemo ni da znamo koliko su aktuelni zakoni dobri ili loši kada se oni u praksi ne primjenjuju. Tek njihovom primjenom bi vidjeli šta je u njima loše. Zamislite da imate u 10 godina u saobraćaju 15 kazni da je neko prošao kroz crveno na semaforu a i to budu neke simbolične kazne. Pa svi bi prolazili kroz crveno, niko ne bi stajao. U oblasti javnih nabavki je trenutno tako“, kaže naš sagovornik.

Dejan Lučka, direktor Banjalučkog centra za ljudska prava, dao je za eTrafiku najiscrpniju analizu domaćeg zakonodavstva u kojoj je napravio presjek mnogobrojnih manjkavosti istog.

„Potrebno je donijeti novi Zakon o javnom okupljanju u kome će biti određena ‘spontana okupljanja’, minimalan broj okupljenih građana za koje se smatra da su okupljeni u javni skup, u potpunosti ga uskladiti sa ustavima BiH i Srpske, kao i u velikoj mjeri ublažiti restriktivne odredbe i formalnosti u vezi sa prijavom i održavanjem javnih okupljanja“, kaže naš sagovornik.

Potrebno je, dodaje on dalje, u potpunosti eliminisati izbornu diskriminaciju iz okvira izbornog sistema, kroz uporednu promjenu Ustava BiH, kao i izvršiti reforme u samom izbornom procesu, izbornim jedinicima itd, kroz izmjene Izbornog zakona BiH.

„Dalje, potrebno je donijeti novi Zakon o zaštiti ličnih podataka, koji bi u potpunosti inkorporisao rješenja Opšte uredbe o zaštiti podataka o ličnosti (EU General Data Protection Regulation – GDPR). Zatim je potrebno ugraditi međunarodne standarde ljudskih prava vezane za slobodu izražavanja, uz definisanje određenih stvari, kao što je to da npr. širenje ideja kojima se promoviše rasizam, nacionalsocijalizam ili fašizam i ideologija koje su u vezi sa tim i kojim se podstiče na mržnju i rasnu diskriminaciju ne spada u slobodu izražavanja, koja je zaštićena kao osnovno ljudsko pravo“, kaže Lučka.

Lučka se potom osvrnuo i na Zakon o slobodi pristupa informacijama ali i na neophodnost reforme zakona u vezi sa medijima i novinarstvom.

„Neophodno je reformisanje, odnosno izmjene i dopune zakonske regulative vezane za slobodan pristup informacijama, u cilju proaktivnijeg pristupa samoj problematici, uz definisanje obaveznog periodičnog javnog objavljivanja informacija određenih organa i institucija, kao i jasnije i strože definisanje odgovornosti i kazni za one organe koji ne učine informacije dostupnom. Potrebno je uspostaviti bolje i departizovane mehanizme kontrole javnih radio-televizijskih servisa, kao i mehanizme za praćenje direktnog ugrađivanja lažnih vijesti sa ciljem smanjivanja demokratije i prava, i naći način da se sankcionišu oni koji putem medija ili interneta pozivaju na linč ili ‘targetiraju’ druga lica“, kaže Lučka i dodaje da potrebno promijeniti i zakonski okvir vezan za napade na novinare, u smislu bolje zaštite novinara, strožih kazni za napade na novinare koji vrše svoju dužnost i efikasnije kontrole sprovođenja zakona.

U zakonima vezanim za javnu upravu, dodaje naš sagovornik, neophodno je ugraditi i sprovesti sistem e-uprave.

„Putem njega bi svi građani mogli većinu poslova obaviti sa bilo kog mjesta na kojem se nalaze, a na kome imaju pristup internetu. Putem tog servisa građani, kao i pravna lica, mogli bi pratiti svoje predmete koje imaju pred upravnim organima, ali i izvaditi različite potvrde, dobiti rješenja i sl. bez potrebe da lično dolaze u institucije po njih. Sistem ne bi trebalo da se zaustavi samo na tom, nego bi građanima trebalo da olakša i svakodnevne obaveze u vezi sa drugim stvarima, a za koje im je potrebna interakcija sa upravnim organima na različitim nivoima. Takođe, mora se uspostaviti sistem ocjenjivanja uslužnosti i kvaliteta rada upravnih službenika, upravnih organa i dijelova tih organa, od strane svakog pojedinačnog građanina, a u cilju eliminisanja lošeg rada i isključivanja iz radnih procesa službenika koji ne ispunjavaju svoje obaveze prema građanima.

Potrebno je, kaže Lučka, donijeti zakone kojima se jasno definišu socijalna preduzeća, način njihovog funkcionisanja i olakšice u njihovom poslovanju, za razliku od privrednih društava.

„Takođe, potrebno je napraviti poseban zakonski okvir za frilensere i njihovo poslovanje, poslovanje na internetu, socijalno i penziono osiguranje, uz davanje olakšica za ljude koji sami sebi nalaze poslove, bez ikakve državne pomoći. Neophodno je olakšati rad udruženja i fondacija, kroz poreske i olakšice u doprinosima, kao i umnogome pojednostaviti procedure osnivanja udruženja“, zaključio je za eTrafiku direktor Banjalučkog centra za ljudska prava.

Izvor: eTrafika.net