KAKO SU SUMNJIVA LICA OTELA NUŠIĆA?

IZDVAJAMO

Nekada je Nušić ismevao sreske načelnike i ostalo činovništvo, pojave kao što su Jerotije Pantić, Agaton Arsić, Pera pisar, Proka Purić, Aleksa Žunić, Jevrem Prokić – a danas je dočekao da njegovi likovi sede u odboru festivala koji nosi njegovo ime. Imaju drugačija imena, funkcije im se malo drugačije zovu, ali suština je ista.

KAKO SU SUMNJIVA LICA OTELA NUŠIĆA?

Podrazumijeva se da ekonomista i funkcioner Srpske napredne stranke zna bolje od nekih tamo satiričara ko su pravi nušićevci. Ovo ni Branislav ne bi bolje smislio

 

Piše: Tomislav Marković

Udruženje građana KudeS iz Ivanjice obnovilo je 2010. godine Nušićijadu i narednih osam godina uspešno organizovalo ovu kulturnu manifestaciju posvećenu velikom komediografu. Koliko su bili uspešni u svom radu govori i činjenica da su četiri godine bili nosioci EFFE priznanja, kao jedan od najboljih festivala u Evropi.

A onda je usledio scenario koji kao da je pisao sam Branislav Nušić. Naprednjaci koji vode Opštinu Ivanjica zaključili su da Nušićijada pripada gradu, to jest njima, i jednostavno je oteli od organizatora. Predsedniku opštine Zoranu Lazoviću i njegovim saradnicima nije se dopalo što se na manifestaciji posvećenoj Nušiću, koji je u svojim delima izvrgavao ruglu vlast – vlast izvrgava ruglu.

Svoju političku bahatost i samovolju Lazović je maskirao lažnom optužbom KudeS-a za nenamensko trošenje novca i rasipništvo, a najviše ga je pogodilo što su “manifestaciju preuzeli novopečeni i novonastali nušićevci”. Naravno da ekonomista i funkcioner Srpske napredne stranke zna bolje ko su pravi nušićevci od nekih tamo satiričara. Zato su ove godine zvezde na Lazovićevoj Nušićijadi bili pravi naslednici slavnog komediografa: Divna Ljubojević, Haris Džinović, Željko Joksimović i grupe Lexington i Ođila.

U odabiru pravih nušićevaca Lazoviću su pomogli novoimenovani članovi organizacionog odbora, a tu su se posebno istakli stručnjaci za satiru: njegovi pomoćnici u Opštini, direktor Doma zdravlja, direktor JKP “Ivanjica”, načelnica Opštinske uprave, predstavnik Crvenog krsta, te – načelnik Policijske uprave.

Nekada je Nušić ismevao sreske načelnike i ostalo činovništvo, pojave kao što su Jerotije Pantić, Agaton Arsić, Pera pisar, Proka Purić, Aleksa Žunić, Jevrem Prokić – a danas je dočekao da njegovi likovi sede u odboru festivala koji nosi njegovo ime. Imaju drugačija imena, funkcije im se malo drugačije zovu, ali suština je ista.

Uprkos tome što im je manifestacija oteta, KudeS nije potpuno odustao, pa su u Beogradu, “u privremenom izgnanstvu”, organizovali jednodnevnu “Prognanu Nušićijadu”, ali to i nije neka uteha. Ostaje činjenica da su osione naprednjačke vlasti kidnapovale Nušićijadu i od kritičko-satiričnog festivala napravile manifestaciju za zabavu širokih narodnih masa. Tako su pokazali koliko je Nušić i danas živ, aktuelan, subverzivan i opasan. Što bi rekao jedan Nušićev junak: “Vlast je samo toliko jaka koliko se mi bojimo.” A nema efikasnijeg sredstva za otklanjanje straha od oslobođenog, satiričnog smeha.

Ipak, naprednjačku vlast treba i pohvaliti, jer su u praksi potvrdili antimimetičko pravilo da život oponaša umetnost. Do sada smo Nušića mogli samo da čitamo, a sad možemo i da ga živimo.

About The Author