Odluka o popustu na ćirilične firme doneta je jednoglasno. Naizgled nepremostivi jaz očas posla biva premošćen čim na dnevni red dođu identitetska pitanja
Piše: Tomislav Marković
Ministarstvo kulture Srbije postavilo je kao jedan od prioriteta kulturne politike odbranu i zaštitu vazda ugrožene ćirilice. Pre godinu dana najavljeno je čak i da država kreće u boj za spas ćirilice, a ovih dana vidimo prve velike plodove te junačke borbe. Skupština grada Beograda donela je odluku da firme koje zakupljuju poslovni prostor u vlasništvu grada dobijaju popust od pet odsto ukoliko istaknu svoj naziv na ćirilici.
Večni gradski funkcioner Andreja Mladenović, obrazlažući predlog kojim se favorizuju ćirilična preduzeća, rekao je: “Grad će izgledati mnogo lepše. To će i stranim turistima dati jednu lepu sliku našeg grada.” Izgleda da nije dovoljno što su stranci već stekli lepu sliku prestonice gledajući belo u natpise sa nazivima ulica ispisane ćirilicom, koje ne razumeju ni za lek, pa često ne znaju gde se nalaze. Ali zato mogu satima da se dive lepoti ćirilice na plavim tablama i da daju oduška svom estetskom osećanju, kad već ne mogu da se orijentišu u prostoru.
Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić pohvalio se da je u pregovorima sa “Starbucksom” postavio uslov da naziv kompanije napišu i ćirilicom, čak i pre nego što je odluka doneta na sednici Skupštine. Tako će Beograđani uskoro moći da piju američku kafu, ali mirne savesti, jer će istovremeno braniti srpski identitet, odnosno, kako reče lingvista Miloš Kovačević, “srpsku duhovnu vertikalu”.
Skupština grada Beograda poznata je po žustrim raspravama, žestokim verbalnim obračunima između vlasti i opozicije, po teškim rečima i nepomirljivosti ideološki zakrvljenih protivnika. Međutim, odluka o popustu na ćirilične firme doneta je jednoglasno, za diskriminaciju latinice složno su glasali i naprednjaci i demokrate, i levica i liberali, i nacionalisti i evropejci. Ispostavilo se da naizgled nepremostivi jaz između na prvi pogled različitih ideologija očas posla biva premošćen čim na dnevni red dođu identitetska pitanja. A onda smo svi mi pomalo veliki Srbi, na braniku ugroženih srpskih svetinja među kojima se u poslednje vreme posebno ističe ćirilica.
A ispostavilo se i da identitetska pitanja koštaju. U budžet će se slivati manje novca koji bi mogao da bude iskorišćen za vrtiće, škole, domove zdravlja… Još jednom se pokazalo da čim počne odbrana srpskog identiteta, građani istog trenutka budu na gubitku. Ovog puta, na svu sreću, taj gubitak je samo novčani.
