Početak ruske invazije na Ukrajinu većina medija u Srbiji dočekala je spremno, takoreći u stanju povišene borbene gotovosti. Da bi se razumeo prilično bizaran odnos srpskih medija prema ratu u Ukrajini, neophodno je nekoliko prethodnih napomena. Već godinama televizije s nacionalnom frekvencijom, tabloidi, potom Večernje novosti, Politika i slični državotvorni mediji, kao i desetine nacionalističkih portala, šire agresivnu kremaljsku propagandu.

Tabloidi kao što su Informer, Alo, Kurir, Srpski telegraf takmiče se u širenju kulta Putinove ličnosti; hvalospevi ruskom režimu, vojsci i naoružanju redovna su pojava, obožavanje ruske sile i moći je uobičajeni medijski sadržaj perpetuiran hiljadama puta. Propagandni tekstovi imaju jasnu ideološku poruku: Putinov autoritarni režim je jedini spas za Srbiju od zlog Zapada i njegovih liberalnih i demokratskih vrednosti. O ovdašnjoj društvenoj atmosferi najbolje govori činjenica da Sputnjik, zvanično propagandno glasilo Kremlja, uopšte nije najradikalniji putinofilni medij.

Svečani doček ruske agresije

Zato proteklih godina i decenija nisu bili retki napisi u kojima se priziva i željno iščekuje veliki vojni sukob između Rusije i zapadnog sveta, što su ovdašnji nacionalisti videli kao šansu za prekomponovanje Balkana i ujedinjenje svih “srpskih zemalja” pod ruskim kišobranom. Otuda trijumfalizam koji dominira u izveštavanju većine srpskih medija o ratnim stradanjima u Ukrajini, ma koliko se takav odnos kosio sa elementarnim osećanjem ljudskosti. Čak i letimičnim pregledom medijskih sadržaja stiče se utisak da su mnogi urednici i novinari rusku agresiju jedva dočekali.

Nakon što je Vladimir Putin priznao paradržavice Luganjsk i Donjeck, te poslao vojne trupe, Informer je na naslovnoj strani objavio ekskluzivnu vest: “Ukrajina napala Rusiju”. Kad su počeli napadi ruske vojske na ukrajinske gradove, štampa se utrkivala u slavljenju ratnih dejstava. Pomenuti Informer je obznanio: “Rusi u Kijevu, Ukrajina moli za milost”, te pao u navijački trans: “Putin gazi sve pred sobom”. Objektiv je odmah doneo radosnu vest: “Rusi u Kijevu, Zelenski pred kapitulacijom”, a bilo je i varijacija na veselu temu: “Probuđeni medved pobesneo, Rusi za dan pregazili Ukrajinu”. Alo je planove Kremlja prenosio kao već odigrane događaje: “Putin za dan stigao do Kijeva. BLICKRIG: Ruski uragan se sručio na Ukrajinu”. Večernje novosti slavile su navodni ulazak ruskih trupa u Kijev, a par dana kasnije su izvestile da je Volodimir Zelenski napustio glavni grad Ukrajine, navodeći kao izvor šefa ruske Dume Vjačeslava Volodina. Srpski telegraf je objavio da je ukrajinska vojska položila oružje, a oprobali su se i u razotkrivanju lažnih vesti: “Vlasti iz Kijeva plasiraju lažne informacije, nema opasnosti za civile”.

Zvanična kremaljska verzija stvarnosti

Za razliku od otvorenih navijača ruskog režima koji se ratom bave kao da ih uređuje Roskomnadzor, ruska federalna agencija za praćenje i nadzor medija i masovnih komunikacija, Politika se odlučila za nešto što bi se u srpskim okolnostima moglo nazvati umerenim pristupom. Objave oni i neku vest koja ne ide u prilog Kremlju, na primer da su u mnogim ruskim gradovima organizovane masovne antiratne demonstracije, ali zato uredno prenose i kremaljsku propagandu, valjda ravnoteže radi. Tako smo 24. februara mogli da čitamo vest o početku rata pod naslovom: “Ukrajina tvrdi da je napadnuta sa teritorija Rusije i Belorusije”, kao i da ukrajinski mediji javljaju da je Rusija pokrenula raketne napade na vojne mete u ovoj zemlji.

Politika mirno prenosi izjave portparola Ministarstva odbrane Rusije Igora Konašenkova, bez ikakvog komentara ili provere da li njegove reči odgovaraju stanju na terenu. Tako su, na primer, objavili tekst sačinjen mahom od citata Putinovog propagandiste, u kojem ovaj tvrdi da “Služba bezbednosti Ukrajine priprema i već realizuje provokacije sa montiranim snimcima o navodnim masovnim žrtvama među civilima”. Cilj podlih Ukrajinaca je da se “Rusija optuži za navodne neselektivne i nesrazmerne napade kako bi se zastrašili civili i kako bi se to prikazalo na zapadnim televizijama”. Ne obaziru se urednici Politike na snimke na kojima može da se vidi kako ruske trupe ruše škole, vrtiće, bolnice, stambene četvrti; njih zanima samo zvanična verzija stvarnosti koju im isporučuje agresor.

Ratna propaganda juče i danas

Ovaj članak podseća na slavne dane propagandne mašinerije Slobodana Miloševića tokom rata u Bosni i Hercegovini te na čuvene laži o tome da Sarajlije sami sebe granatiraju, da je masakr na Markalama insceniran, da je Armija BiH gađala Tuzlansku kapiju. Režimski mediji u Srbiji i dan-danas takve laži predstavljaju kao bogomdanu istinu, pa ne čudi što im je blizak obrazac ruske propagande. Na tom falsifikatorskom fonu i Sputnjik objavljuje svoja ekskluzivna otkrića. Prvo proizvode srpske propagande proglase za činjenice, a potom Ukrajincima podmeću isto kukavičje jaje. Tako Sputnjik objavljuje tekst “Grad talaca: Režiraju li Ukrajinci u Kijevu – novo Sarajevo?”, u kojem se žrtvi pod opsadom prebacuje krivica za to što se branila, a potom se pravi paralela sa aktuelnim stanjem u Kijevu. Logičan zaključak je da nisu krivi oni koji napadaju i opsedaju grad, oni koji ruše sve pred sobom i ubijaju civile, već je krivica do onih koji se od agresora brane. Kako juče u Sarajevu, tako danas u Kijevu.

Režimske televizije su na istoj talasnoj dužini sa tabloidima i Kremljom, po studijima se neprestano šetkaju razni dežurni analitičari, objašnjavajući kako je Rusija žrtva, kako su za rat krivi NATO i SAD, kako se Putin samo brani, te zapomažu kako zapadni mediji sprovode cenzuru i daju samo jednu stranu vojnog sukoba, bez imalo razumevanja za argumente agresora. Ređaju se ratni zločinci poput Vojislava Šešelja i Nikole Šainovića, zbore kako Putin ne napada Ukrajinu, već deluje preventivno, kako Rusija štiti svoju nacionalnu manjinu u susednoj zemlji, baš kao što su onomad srpske snage činile u Hrvatskoj i Bosni.

Sputnjikovo primoravanje na mir

Mediji koji nisu pod Vučićevom kontrolom trude se da izveštavaju objektivnije o ratu od dežurnih vučićevsko-putinovskih propagandista, nazivaju stvari pravim imenom – ruskom invazijom a ne specijalnom operacijom, emituju snimke sa ratišta, izveštavaju sa graničnih prelaza između Ukrajine i Rumunije o izbegličkim kolonama. Međutim, čak i tu se nađe mesta za putinovsku propagandu. Tako smo, na primer, na dan kad je Evropska unija zabranila Sputnjik i Russia Today, imali priliku da na TV Nova S, u “Utisku nedelje”, gledamo glavnu urednicu Sputnjika za Srbiju Ljubinku Milinčić.

Ona nam je objasnila suštinu događaja u Ukrajini – radi se o “primoravanju na mir”. Šta drugo očekivati od urednice koja se, po sopstvenim rečima, obaveštava iz onog što kažu Putin i ruski zvaničnici. Nakon ovakvih izjava dirljivo deluje opšte zgražavanje nad gašenjem kremaljskih propagandnih medija. Šteta što ovi takozvani mediji nisu tako solidarni s kolegama u Rusiji koji se zaista bave svojim poslom, pa ih država šikanira zato što govore istinu. O dve stotine ubijenih novinara otkad je Putin došao na vlast da i ne govorim.

Dugogodišnja ruska propaganda odrazila se i na izveštavanje srpskih medija o ratu u Ukrajini – oni se ponašaju kao istureno odeljenje Putinove propagande. Svako granatiranje i razaranje u kojem ginu nevini ljudi u ovdašnjim propagandistima koji se izdaju za novinare izaziva izlive entuzijazma i oduševljenja. Ni mogućnost nuklearnog rata i uništenja čitave planete kod naših ratnih huškača ne izaziva zabrinutost, već radost i trijumfalno raspoloženje. Tako se Srpski telegraf u tekstu pod rečitim naslovom “Svet na pragu trećeg svetskog rata: Putin sprema ‘Satanu’ za Evropu!” – naslađuje mogućnošću da Rusija baci atomsku bombu na Veliku Britaniju i izbriše je s lica zemlje. Teško je na ovakvo prizivanje apokalipse dati racionalan komentar. Osim da je očigledno kako izdaja profesije te pristajanje na ulogu ratnog huškača i propagandiste – izazivaju suicidne porive.