Nije rijedak slučaj da neki domaći ili inozemni zvaničnik, kakvom prigodom novinarima kaže, a onda oni za njim optimistično ponavljaju da se „približavamo evropskim integracijama“. Frekventnost tog izraza pogotovo dobije na intenzitetu u drugoj polovini i posljednjim danima decembra, kada učestaju prognoze i želje za narednu godinu: „Mislim da će to biti godina napretka, približavanja evropskim integracijama i ulaska u Partnerstvo za mir…“

Ne! Mi se ne približavamo evropskim integracijama, nego se uz pomoć, ili posredstvom integracija približavamo Evropskoj uniji. Evropske integracije nisu stanje, nego proces. I nisu cilj kojem se približavamo, nego sredstvo uz pomoć kojeg se približavamo cilju, tj. Uniji.

Doduše, možda se iza lijepih želja ili ambicioznih planova krije dobro prikriveni cinizam: mi smo toliko daleko od EU da još nismo ni počeli s integracijama, još smo godinama, možda i desetljećima daleko od početka procesa. E u tom slučaju fakat im nije mahnita, nego lucidna konstatacija da se prvo treba približiti integracijama pa tek onda početi s njima.

Uglavnom, nestrpljivo i u stanju permanentne radoznalosti čekamo komandu: Kompjutere na gotovs, s približavanjem integracijama otpočinji! (ok)

Tagovi: