Foto: SandžakPress

Državni vrh Srbije dva meseca je trubio o važnosti ljudskih života, nadljudskoj borbi države protiv korone, o nastojanjima da se sačuva svaki život, o tome kako nam prete španski i italijanski scenario, te kako će nam sva groblja biti premala ako dozvolimo penzionerima da promole nos napolje. Zato je Krizni štab na čelu s premijerkom Anom Brnabić uveo najstrože mere u regionu, uključujući i višednevni policijski čas, kao i kućni pritvor za penzionere. A onda su početkom maja naprasno, preko noći, ukinuli sve zabrane i počeli da se ponašaju kao da je korona virus napustio Srbiju u potrazi za boljim životom.

Epidemiološki parametri nisu pružali opravdanje za naglo vraćanje u normalu, ali su zato predizborni parametri pokazivali da se više ne isplati držati stanovništvo pod ključem, te da se mora stvoriti privid normalnosti kako bi se izbori održali.

Od tog trenutka sve je bilo podređeno borbi naprednjaka za još jedan mandat. Dozvoljena su masovna okupljanja, održan je fudbalski derbi s hiljadama navijača, teniski turnir na kojem su se brojni teniseri zarazili, a stanovništvo je potpuno zaboravilo na maske i držanje distance, rukovodeći se vrlim primerom svojih političkih lidera. Neodgovorno ponašanje bahatih vlastodržaca okrenulo se i protiv njih. Nakon izborne noći, kad se u štabu Srpske napredne stranke slavilo uz trubače, ljubljenje i grljenje – ispostavilo se da je nekoliko prisutnih funkcionera obolelo od korone.

Sve je pod kontrolom, naročito informacije

Svakom razumnom bilo je jasno da će negiranje postojanja epidemije dovesti do katastrofa. I to se dogodilo, zaraza se proširila po brojnim gradovima, a najgora situacija je u Sandžaku. Danima su stizale vesti da je situacija u Novom Pazaru i Tutinu katastrofalna, da broj obolelih rapidno raste, da su sahrane sve učestalije, da je na desetine medicinskih radnika obolelo od virusa, da pacijenti leže po hodnicima Opšte bolnice u Novom Pazaru, da za mnoge teško obolele uopšte nema bolničkih kreveta. Međutim, to se moglo videti samo na nezavisnim medijima, dok se većina medija u Srbiji, koji su pod čvrstom kontrolom Aleksandra Vučića i njegovih naprednjaka, ponašala kao da se ništa vanredno ne događa.

Čak ni javna nabavka limenih kovčega i vreća za posmrtne ostatke za većinu medija nije bila neka vest. Kad bi se pomenulo povećanje broja obolelih u Sandžaku, to je izgledalo kao u gostovanju direktorke Instituta za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“ Verice Jovanović na RTS-u 26. juna. Tom prilikom Jovanović je izjavila: „Situacija se apsolutno drži pod kontrolom, ali su sve mere koje je Krizni štab primenio veoma značajne i poštovanje svih mera doprineće smanjenju prenosa kovida-19 među građanima i uticati da se u narednim danima epidemiološka situacija kontroliše.” Sve je pod kontrolom – to je mantra koju politički funkcioneri, državni nameštenici i ostali zavisnici od naprednjačkih vlasti ponavljaju kao papagaji.

Za to vreme zdravstveni sistem u Sandžaku je stigao na ivicu kolapsa, nije bilo opreme za lekare ni lekova za pacijente, medicinari su nosili kese na nogama umesto zaštitnih čizama, trudnice su boravile u istim sobama sa obolelima od virusa, a Novi Pazar je svakog dana bivao oblepljen desetinama novih umrlica. Međutim, za mnoge koji su umrli od korone u zvaničnoj statistici nije bilo mesta.

Zvanični podaci su i inače pod sumnjom otkad je BIRN objavio da su u Srbiji „od 19. marta do 1. juna 2020. od virusa korona umrla 632 pacijenata, što je za 388 više od zvanično saopštenog broja za taj period, koji iznosi 244“. Takođe, umanjivan je i broj zaraženih: bilo ih je između 300 i 340 dnevno, a zvanično ni stotinu. Ta saznanja novinari BIRN-a stekli su na osnovu uvida u podatke koji su deo zvaničnog državnog informacionog sistema Covid-19, a nalaze se u tabeli pod nazivom „Izveštaj za Vladu“. Bilo je nekoliko nemuštih napada na BIRN ovim povodom, ali zapravo ništa od navedenih podataka niko nije demantovao.

Poseta Novom Pazaru

Kontrolisani mediji su se i dalje pretvarali da se u Novom Pazaru ništa ne događa, ali su zato nezavisni mediji izveštavali o jezivoj situaciji u ovom delu Srbije, pre svega portal Nova.rs i TV N1. Na kraju su ti izveštaji probudili vladajuću garnituru iz zimskog sna, pa su premijerka Ana Brnabić i ministar zdravlja Zlatibor Lončar odlučili da odu na lice mesta. Veče pre polaska, premijerka je dala zanimljivo objašnjenje svoje odluke: „U poslednjih 48 sati imamo ogromnu količinu lažnih vesti i dezinformacija u vezi sa situacijom vezanom za Novi Pazar, i želimo da odemo tamo i pokažemo šta je prava istina, šta smo sve uradili i šta sve radimo za Novi Pazar.”

Dakle, funkcionerski par se uputio u Novi Pazar s namerom da objasni građanima da im se ništa strašno ne dešava. I tako i bi. Poseta Brnabić i Lončara Novom Pazaru spada u najsramnije stranice naprednjačke vladavine, i to u veoma oštroj konkurenciji. Oni su građanima koji svakodnevno sahranjuju svoje bližnje objasnili da je – pretpostavljate – sve pod kontrolom, da je bolnica u Novom Pazaru fenomenalno opremljena, nema čega nema, da Vlada brine o Novopazarcima, te da je, kako reče Lončar, od korone tu umrlo osmoro ili devetoro ljudi.

Dok je ministar izgovarao bešćutne reči, okupljeni građani su uzvikivali imena preminulih rođaka, prijatelja, suseda, zbog čega ih je Brnabić optužila da su svi redom politički aktivisti i da politizuju čitav slučaj. Tako izgleda specifičan način izjavljivanja saučešća među naprednjacima. Zato su i bili izviždani, uzvikivali su im „Lopovi“, a grupa lekara im je, dok su se obraćali, okrenula leđa.

Ko oplakuje mrtve, taj je politički ekstremista

Tek nakon funkcionerske posete većina medija se zainteresovala za Novi Pazar. Ali ne da objavi istinu o užasnom stanju u ovom gradu i o patnji i stradanju njegovih građana, već da se okomi na ljude koji su protestovali protiv premijerke, ministra i njihovih bezosećajnih laži. Na televizijama s nacionalnom frekvencijom izređali su se dežurni analitičari govoreći o političkoj kampanji protiv vlasti, a tabloidi su objavljivali da iza svega stoje Sulejman Ugljanin, te neizbežni par Šolak i Đilas.

Medijski sadržaji bili su samo eho onoga što su govorili njihovi pravi gospodari i urednici, funkcioneri SNS-a. Član Glavnog odbora SNS-a, narodni poslanik Vladimir Đukanović objavio je na svom Twitter profilu: “Pokušali su sa pričom kako narod masovno umire od korone. Ne ide, laž se brzo otkrije… Opet su izvisili i kampanja je propala. Jadnici.” Njegov kolega Vladimir Orlić obznanio je otkriće kako iza lažnih informacija stoje plaćenici Dragana Đilasa i Sulejmana Ugljanina.

Celom kampanjom rukovodio je neizbežni Vučić koji je, gostujući na TV Pink, rekao da je “sve bilo politički organizovano”, te da je “sve što se dešavalo ružan pokušaj političke najprljavije manipulacije”. Njegove reči parafrazirao je nezaobilazni šef „Informera“ Dragan J. Vučićević, takođe na TV Pink, rekavši da su zviždanje i protesti u Novom Pazaru „najprljavija politička kampanja“ u kojoj su učestvovali „politički aktivisti Sulejmana Ugljanina i drugih ekstremista iz Novog Pazara”. Ništa lakše nego postati ekstremista u Srbiji – dovoljno je da ne iskažeš divljenje i zahvalnost Vladi što ti je član porodice preminuo od korone.

Zvaničan broj umrlih saznali smo tek kada je na Sandžak televiziji gostovao predsednik Mešihata Islamske zajednice u Srbiji, muftija Mevlud efendija Dudić, i rekao da se, „na osnovu evidencije medžlisa o obavljenim dženazama u periodu od 20. do. 30. juna u Novom Pazaru preselilo na ahiret 65 osoba, a u Tutinu 49“. Verske zajednice su iznele podatak da je 25-oro preminulih sahranjeno u limenim kovčezima.

Preko leševa do zvezda

Naprednjački funkcioneri i njima lojalni mediji demonstrirali su da su zarad ličnih interesa u stanju da gaze i preko leševa. Vučiću to nije ni prvi put, čitavu svoju političku karijeru izgradio je na ljudskoj patnji i masovnim grobnicama. Ali i oni koji su se znatno kasnije priključili njegovom društvancetu sa neograničenom neodgovornošću pokazuju veliki dar za prezir prema ljudskim bićima. Tu se posebno ističe odlazeća premijerka Ana Brnabić koja ne samo da nije izrekla nijednu reč saosećanja Novopazarcima već je i pokušala da sebe predstavi kao žrtvu.

„Mogu da mi prete, mogu da pokušaju da probiju kordon, da me biju, mogu da probaju da me ubiju, istinu neću promeniti”, izgovorila je šefica Kriznog štaba u lice ljudima koji su izgubili svoje najbliže. Što neobično podseća na Adolfa Ajhmana koji se čuvaru u jerusalimskom zatvoru najiskrenije žalio kako nije mogao da napreduje u karijeri i da se uspne više na društvenoj lestvici nacističkog režima.

Što ih Vučić više laže – više mu veruju

Ponašanje režimskih medija prema tragediji Novog Pazara izaziva mučninu u stomaku, čak i osećaj neverice, kao da ljudi koji tamo rade, predstavljajući se kao novinari, zapravo i nisu ljudi, nisu smrtnici, kao da ne može da ih pogodi bolest ili nesreća. Što je najgore, njihova propaganda glatko prolazi kod značajnog dela građana. A oni se samo tom delu stanovništva i obraćaju, to su mediji za glasače Srpske napredne stranke. Čak ne za sve glasače, već samo za one koji Vučiću najviše veruju kad ih najviše laže; oni koji glasaju jer su ucenjeni poslom ili su uvučeni u klijentelističku mrežu znaju kako stvari zaista stoje.

Potresan portret konzumenta režimske propagande dala je jedna komentatorka na portalu N1 koja se potpisala kao Dragana, očigledno iz ličnog iskustva: „Juče, kad sam došla s posla, kaže meni mati: ‘Bila Brnabićka u Pazaru. Zamisli da su sve lagali da nemaju respiratore i da umiru’. Pogledam u TV, kad ono TV Pink. Teško ćemo mi izaći s ovima na kraj kad ja s mojom mamom ne mogu. Iako vidi da mi se firma gasi, da ću radnicima morati da dam otkaz i da ćemo živeti na kraju od njene penzije, ona je… pa ne znam šta da kažem. I mislim da uopšte nisam usamljen slučaj.”

Beskrupulozna vlast i medijski propagandisti možda i nisu naš najveći problem, pre će biti da su oni samo vrh ledenog brega. Uvek će biti lažljivih političara i prodanih duša, problem je kad oni koji im bezrezervno veruju nisu usamljen slučaj, već masovna pojava.

Tagovi: