Foto: BH Novinari

U nastavku serijala članaka i analiza koje Udruženje BH novinari realizira u saradnji s Ambasadom Njemačke u Bosni i Hercegovini, urednica “Nezavisnih novina” Sandra Gojković-Arbutina piše o položaju novinarki u BiH i problemima s kojima se novinarke svakodnevno suočavaju u svom poslu.

Pre­dra­su­de i dis­kri­mi­na­ci­ja na ro­dnoj, se­ksu­al­noj i sličnim osno­va­ma ni­su po­ni­kle u me­di­ji­ma. Mo­dus je vrlo sličan i u dru­gim bran­ša­ma, pa se i no­vi­nar­ke se­ci­ra­ju i ospo­ra­va­ju po ne­ko­li­ko užasa­va­jućih osno­va, da li je tu do­šla jer je ne­ko do­veo, da li je na­pre­do­va­la zbog fi­zičkog izgleda, mogu li joj se po­vje­ri­ti ozbiljan za­da­tak i ruko­vo­deće ulo­ge jer je tru­dna ili pla­ni­ra porodi­cu…

– Sta­tis­tički gle­da­no, no­vi­nar­ke su broj­ni­je od ko­le­ga u svim me­dij­skim kućama u BiH, napominje urednica “Nezavisnih novina”, što je je­dan od po­ka­za­te­lja da su od­go­vor­ne, upor­ne, po­uz­da­ne, vri­je­dne, pro­ni­clji­ve, ra­do­ho­ličar­ke, prilagodlji­ve i ne ta­ko krhke i la­ko lo­mlji­ve pa da, po pra­vi­lu, traže bi­jeg u si­gur­nost ma­nje stresnih za­ni­ma­nja – ističe Gojković-Arbutina.

U za­ro­blje­nom druš­tvu po­put na­šeg, smatra du­go­go­diš­nja no­vi­nar­ka i akti­vis­tki­nja Mil­ki­ca Miloje­vić, ilu­zor­no je očeki­va­ti in­sti­tu­ci­onal­nu za­šti­tu za one ko­ji preispituju ta­kav sis­tem i bo­re se pro­tiv ko­rup­ci­je, kri­mi­na­la, po­li­tičkog na­si­lja i ne­od­go­vor­nos­ti. Za­ni­mlji­vo je, kaže, da s policijom ugla­vnom ne­ma pro­ble­ma, napro­tiv, na­pa­di ko­ji se pri­ja­ve bu­du najčešće ko­rek­tno istraženi, bar na tom bazičnom ni­vou. Pro­blem je, međutim, ka­da slučaj dođe do pra­vo­suđa.

Čak i kad se ne­ki slučaj pro­ce­su­ira, od­go­va­ra­ju sa­mo iz­vrši­oci, na­ra­vno, pod uslo­vom da ti izvršioci ni­su po­li­tički moćni­ci ili s nji­ma di­rek­tno po­ve­za­ni lju­di. Do in­spi­ra­to­ra i na­lo­go­da­va­ca is­tra­ga ni­kad ne ‘do­ba­ci’. Po­se­ban pro­blem je po­li­tička (ne)od­go­vor­nost. Po­li­tičari su ti ko­ji promo­vi­šu i nor­ma­li­zu­ju na­pa­de na no­vi­na­re.

Prva adre­sa sva­ka­ko jes­te po­li­ci­ja, ali i ma­tična kuća, no­vi­nar­ska udruženja, svi ko­ji na ne­ki način mo­gu do­pri­ni­je­ti da se nas­ta­la si­tu­aci­ja pre­va­ziđe i do­bi­je epi­log.

Ali i pri­je ne­go što uop­će dođe do ci­je­le te priče, no­vi­nar­ke mo­ra­ju da sa­zna­ju sve o svo­jim pravi­ma, da zna­ju i do­bro prouče sve mo­guće načine da se za­šti­te u oblas­ti ra­dnih, ali i socijalnih pra­va, što tre­nu­tno na te­re­nu ni­je slučaj. Mno­ge od njih ko­je su pro­šle ra­zne tor­tu­re ni­su bi­le do­bro upo­zna­te sa svo­jim pra­vi­ma, pa se ni­su ni upu­šta­le u bor­bu pro­tiv na­pa­da i godina­ma trpjele dis­kri­mi­na­ci­ju, jer su mi­sli­le da ne­ma ni­kog u lan­cu i sis­te­mu da ih ade­kva­tno za­šti­ti.

V.d. di­re­kto­ri­ca TV Kan­to­na Sa­ra­je­vo Kris­ti­na Lje­vak, ko­ja je bi­la izložena linču nakon imenovanja na tu fun­kci­ju, po­ručuje da snažna po­drška ko­ju je ima­la ni­je sa­mo po­drška njoj već i glas pro­tiv ma­ši­ne­ri­je ko­ja sko­ro 30 go­di­na odlučuje o na­šim živo­ti­ma.

– Bes­kraj­no sam za­hval­na mo­jim ko­le­ga­ma ko­ji pot­vrđuju da ni­smo svi is­ti i da još pos­to­je lju­di čiji obraz ni­je na trži­štu – govori Lje­vak.

Akti­vna i pri­zna­ta u svi­je­tu kul­tu­re i bor­be za LGBT pra­va, kaže da ni­ko­me ni­je sme­ta­la jer je kultu­ra, pri­je sve­ga, na mar­gi­na­ma, pa ni nje­no ime ni­je ni­kad bi­lo pre­dmet dis­ku­si­je, ali je targe­ti­ra­na kad je do­šla na po­zi­ci­ju ko­ja se doživ­lja­va kao po­zi­ci­ja moći i zbog čega se mo­gu osjećati ugroženi oni ko­ji su moć iz­gu­bli. U takvim okolnostima, sve pos­ta­je pro­blem.

– Da je bi­lo ko od no­vi­nar­skih auto­ri­te­ta re­kao da sam lo­ša no­vi­nar­ka, ne bi mi bi­lo sve­je­dno, ali ono što do­la­zi od fa­šis­tičkog po­lu­svi­je­ta me ne za­ni­ma. U ovom di­je­lu mi­slim na ko­men­ta­re posvećene mom ime­nu i LGBT akti­vi­zmu. Po­vri­je­di­lo me, kao i sva­kog čo­vje­ka, kad su do­šli do mo­je po­ro­di­ce. Po­što se po­zi­va­ju na vje­ru kao je­di­ni ar­gu­ment, va­ljda će im onaj u ko­jeg vjeru­ju su­di­ti obje­kti­vno. Za me­ne pos­to­je sa­mo ovo­ze­malj­ski su­do­vi, a pre­ma su­du stru­ke ja sam mjero­da­vna oso­ba za obav­lja­nje ove dužnos­ti – kazala je Kris­ti­na u tom in­ter­vjuu.

Time je, zaključuje urednica “Nezavisnih novina” Sandra Gojković-Arbutina, još jednom podsjeti­la sve bu­duće ge­ne­ra­ci­je no­vi­nar­ki, ko­je će ne­mi­no­vno proći ne­ku vrstu linča, tor­tu­re i pri­ti­sa­ka ka­ko bu­du na­pre­do­va­le u ka­ri­je­ri, da je pro­fe­si­onal­ni in­te­gri­tet možda naj­teže dos­tižan, ali je naj­bo­lji i ne­za­mje­njiv štit.

Izvor: BH novinari/San­dra Gojković-Arbutina