Foto: AP

Nije lako srpskim vlastima da slave 9. maj, Dan pobede nad fašizmom, ali kad se mora – nije teško. Kako bi sebi olakšali obeležavanje antifašističkog praznika, čije su im vrednosti duboko strane, srpski vlastodršci su se dosetili da uvezu iz bratske Rusije model proslave. Tako je ove godine ulicama srpskih gradova defilovao Besmrtni puk u čast pobede nad fašizmom.

Politički establišment nije se ograničio samo na uvoz puke forme, već je preuzeo i suštinu ruskog slavljenja Dana pobede. Besmrtni puk je nastao 2011. u Tomsku kao plod građanske inicijative, na ideju tri novinara – Sergeja Lapenkova, Sergeja Kolotovkina i Igora Dmitrijeva. Akcija je zamišljena kao povezivanje porodične s opštom istorijom, te negovanje sećanja potomaka na borbu njihovih predaka protiv fašizma. Međutim, Putinov režim je odmah prepoznao potencijal ove ceremonije, pa je Besmrtni puk vrlo brzo pretvoren u militaristički državni ritual kojim se slavi moć Rusije i njenog gospodara.

Neznani junaci na fotografijama

Umesto da građani nose fotografije svojih deka i baka koji su učestvovali u Drugom svetskom ratu, Putinovi partijski aparatčici su preuzeli organizaciju u svoje ruke, pa su krenuli da štancuju fotografije boraca Crvene armije i da ih uvaljuju građanima na defileu. Partijski aktivisti se ne zaustavljaju na tome, već i skupljaju građane, a šalju i naloge za prisilno okupljanje po školama kako bi broj učesnika bio što veći. To je dovelo do bizarnih slučajeva da građani često ne znaju čije fotografije nose tokom svečane šetnje.

Sličan model primenjen je i u Srbiji, naprednjaci ništa ne prepuštaju slučaju, nisu se oslonili samo na građane koji bi zaista nosili fotografije svojih rođaka partizana, već su skupili pristalice SNS-a, uvalili im naštancovane fotografije i postrojili ih u Besmrtni puk. To objašnjava zašto brojni učesnici manifestacije nisu umeli da odgovore na pitanja novinara čije fotografije nose u rukama. Izgleda da su to sve neznani junaci.

Znajući aljkavost naprednjaka, ne bi nas čudilo da se Besmrtnom puku potkrala i fotografija s nekim četnikom. Doduše, pošto su u Srbiji partizani i četnici odavno izjednačeni, a Dražina vojska proglašena antifašističkom, neki četnički kvisling bi imao puno pravo da se nađe na proslavi Dana pobede nad fašizmom, makar u obliku fotografije.

Naopaka proslava Dana pobede

Ne bi to bila ni najčudnija pojava u srpskoj verziji ruskog Besmrtnog puka, pošto su domaći ruskokolonaši obogatili izvornik nekim lokalnim obeležjima. Najradikalnija inovacija primenjena je u Nišu, gde se na čelu Besmrtnog puka našao osuđeni ratni zločinac Vladimir Lazarević. Čovek koji je godinama robijao zbog učešća u udruženom zločinačkom poduhvatu na Kosovu, komandant u čijoj je zoni odgovornosti pobijeno preko 6.200 civila, od kojih su mnogi završili u hladnjačama i masovnim grobnicama – imao je čast da predvodi jednu antifašističku povorku. Tako je živi dokaz da fašizam nije poražen postao simbol borbe protiv fašizma.

Utisku da je sve izvrnuto naglavce i da se proslava Dana pobede pretvorila u sopstvenu parodiju doprineli su i prizori iz Beograda. Tu je sve vrvelo od ruskih simbola, ruskih zastava, ruskih pesama i igara, od brojnih pripadnika srpske filijale ruskih „Noćnih vukova“ i od predstavnika Ruske Federacije. Za prigodan program pobrinuli su se ruska narodna umetnica Nadežda Krigina, Jan Osin, ansambl „Rusija – Ljudmila Zikina” i orkestar Moskovskog kadetskog muzičkog korpusa. Neki neobavešteni stranac koji bi se pukim slučajem našao na beogradskoj proslavi 9. maja bio bi potpuno zbunjen – da li se nalazi u Srbiji ili u Rusiji.

Isti slučajni posetilac, ukoliko ne poznaje istoriju Srbije i Jugoslavije, pomislio bi da ova zemlja nikada nije bila ozbiljan protivnik fašizma, niti da ima bilo kakvu antifašističku tradiciju, pa zato mora da je uvozi iz inostranstva. To bi bilo jedino logično objašnjenje da logika nije odavno napustila ovu zemlju i njene lidere, u potrazi za povoljnijim životnim okruženjem.

Potemkinova povorka

U Srbiji već tri decenije traje zatiranje antifašističke tradicije, brisanje sećanja na Narodnooslobodilačku borbu, satanizacija Josipa Broza Tita i Komunističke partije Jugoslavije koja je povela rat protiv fašističkog okupatora. Sve to je stavljeno na stub srama, dok su kvislinzi poput Draže Mihailovića rehabilitovani i proglašeni za borce protiv fašizma, razumu i činjenicama uprkos.

Pošto je Srbija već bacila u zaborav sopstvenu antifašističku tradiciju, nije ni čudo što se odlučila na uvoz iz Rusije. Em je to zgodna prilika da se još jednom potvrdi lojalnost srpskog režima Putinu i da se Srbija kandiduje za rusku guberniju, em se pod maskom antifašističke manifestacije proturaju autoritarne vrednosti koje s antifašizmom nemaju nikakve veze. Dovoljno je pogledati kozake koji su marširali na čelu kolone u Nišu, tik pored osuđenika Lazarevića, pa shvatiti da je proslava Dana pobede nad fašizmom uzaludna.

Besmrtni puk nije poslednji ekser u kovčegu antifašizma, kako bi se moglo pomisliti, ima tu još prostora za zakucavanje. Besmrtni puk je Potemkinova povorka koja služi za prikrivanje besmrtne pukotine koja zjapi na mestu gde se nekad u Srbiji nalazio antifašizam.