Za donošenje demokratskog ustava potrebno је šest mjeseci, za demokratsku institucionalizaciju šest godina i za stvaranje slobodnog demokratskog društva 60 godina.

                                                   Ralf Dahrendorf

Ovo nije tekst o medijima i novinarima, ovo je tekst o građanima Bosne i Hercegovine i njihovoj informisanosti o političkim i društvenim dešavanjima u zemlji u kojoj žive. Takođe, ovaj tekst se bazira na rezultatima istraživanja provedenog 2015. godine na uzorku od 1.100 punoljetnih građana ove zemlje.

Zašto je važno da imamo informisane građane?

Demokratija  teži  jednakoj  participaciji  svih  građana, a za njeno funkcionisanje neophodni su slobodni i aktivni građani, spremni da se udružuju zarad ostvarenja svojih ciljeva, i njihova što veća dobrovoljna uključenost u javnoj sferi. Ipak, Dalton (prema Orlović, 2008)[1] naglašava da je demokratski proces, kao i sve ljudske aktivnosti, nesavršen, ali njegova snaga leži u pretpostavci da su ljudi najbolji krojači (ili sudije) svoje sudbine. Uspjeh demokratije mjeri se učešćem javnosti u ovom procesu, poštovanjem građanskih prava i reakcijom sistema na zahtjeve naroda.

Istraživanje Puhala (2009)[2] pokazalo je da građani Bosne i Hercegovine nemaju dovoljno znanja o društvenim i političkim dešavanjima u zemlji, ali to nikako ne znači da oni neće ili nemaju pravo na učešće u političkim procesima. Naprotiv, dobar dio građana je veoma aktivno uključen u politički život.

Složićemo se da demokratija želi da ima informisanog građanina koji će svoje političke odluke donositi racionalno, na osnovu činjenica i u skladu sa svojim interesima.

Kako se građani  informišu o političkim zbivanjima u Bosni i Hercegovini?

New Picture

Grafikon 1.

Dobijeni rezultati pokazuju da je televizija i dalje najčešći kanal putem kojeg se građani Bosne i Hercegovine (85,3%) informišu o političkim dešavanjima u zemlji. Slijede web portali, sajtovi i blogovi (36%), dnevne novine (34,1%) i društvene mreže (33,5%). Prijatelji i poznanici važan su izvor informacija za 31,4% ispitanika, dok se putem radija o politici informiše 26,5% građana. Časopise čita 14,7%, dok svaki deseti ispitanik (10%) informacije o politici dobija od poznanika iz političkih partija. Interesantno je vidjeti da jednak broj građana prati web portale, sajtove, blogove i društvene mreže, koliko čitaju i dnevne novine, što jeste nešto novo na prostoru Bosne i Hercegovine.

Važno je naglasiti da polako, ali sigurno radio, časopisi i dnevne novine gube bitku s web portalima i društvenim mrežama i da je u budućnosti očekivati da će ova razlika da se povećava u korist internet-medija.

Interesantno je vidjeti kako društveni aktivizam utiče na informisanje građana Bosne i Hercegovine. Ispitanici koji sebe opisuju kao aktivne članove NVO-a najviše prate medije i više prate različite medije kada se informišu o političkim dešavanjima u Bosni i Hercegovini. U slučajevima dnevnih novina, prijatelja i poznanika, web portala, sajtova i blogova, društvenih mreža i poznanika iz političkih partija, to informisanje raste kako se povećava aktivizam u NVO sektoru. Interesantno je da se putem televizije i radija najviše informišu formalni, ali neaktivni članovi NVO-a.

Koliko su građani Bosne i Hercegovine informisani o političkim i društvenim dešavanjimam s obzirom na mjesto stanovanja?

 New Picture (1)

Grafikon 2.

O političkim i društvenim dešavanjima u lokalnoj zajednici najveći broj građana Bosne i Hercegovine  uglavnom je dobro informisan (40,1%), dok njih 17% tvrdi da je veoma dobro informisano. Slijede oni koji su donekle informisani (24,2%), a 13,2% tvrdi da uglavnom nisu informisani. Najmanji je procenat ispitanika (4,7%) koji skoro ništa ne znaju o društvenim i političkim dešavanjima u opštini u kojoj žive. Imamo li u vidu njihov društveni aktivizam kroz NVO sektor, možemo da vidimo da s porastom angažmana u NVO sektoru raste i percepcija ispitanika o sopstvenoj informisanosti o dešavanjima u lokalnoj zajednici.

New Picture (2)

Grafikon 3.

Najveći broj građana Bosne i Hercegovine (38,6%) za sebe kaže da je uglavnom dobro informisan o društvenim i političkim dešavanjima u entitetu u kojem žive, dok njih 11% tvrdi da je veoma dobro informisano. Skoro svaki treći ispitanik (29,9%) smatra da i jeste i nije dovoljno informisan, dok 14,5% sebe opaža kao uglavnom neinformisane. Mali je procenat (4,9%) onih koji za sebe kažu da su potpuno neinformisani o dešavanjima u entitetu u kojem žive.

New Picture (3)

Grafikon 4.

O dešavanjima u drugom entitetu veoma dobro je informisano 5,9%  ispitanika, dok 22% kaže da je uglavnom dobro informisano. Svaki treći građanin Bosne i Hercegovine (32,7%) za sebe kaže da i jeste i nije informisan. Uglavnom, neinformisanih je 23,9%, a potpuno neinformisanih 14,5%.

Zaključak

O političkim i društvenim dešavanjima u zemlji najviše su  infomisani aktivni članovi NVO-a, potom oni koji jesu članovi, ali nisu aktivni i najmanje oni koji nisu članovi nekog od udruženja građana. Takođe, sasvim je jasno da se kod svih ispitanika informisanost o društvenim i političkim dešavanjima smanjuje s udaljavanjem od mjesta stanovanja, tj. najviše informacija imamo o dešavanjima u opštini u kojoj žive, a najmanje o onome što se dešava u entitetu u kojem ne žive.

Građani Bosne i Hercegovine o političkim se dešavanjima najčešće informišu gledajući televiziju, što je slično rezultatima istraživanjima Puhala iz 2009. i 2013[3]. godine. Televizija je i dalje neprikosnovena kod građana kada se radi o političkim i društvenim temama. Interesantno je vidjeti da jednak broj građana prati web portale, sajtove, blogove i društvene mreže, koliko čitaju i dnevne novine, dok radio polako zaostaje, što jeste nešto novo na prostoru ove zemlje. Ovo se razlikuje od dobijenih rezultata iz 2013. godine, kada su dnevne novine i radio bili ispred medija na internetu. Građani koji su aktivniji u nevladinom sektoru prate i više i raznovrsnije medije. To se najbolje može vidjeti u slučajevima dnevnih novina, informisanja putem prijatelja i poznanika, web portala, sajtova i blogova, društvenih mreža i poznanika iz političkih partija. Putem televizije i radija najviše se informišu pasivni članovi NVO-a. Rezultati istraživanja Puhala iz 2009. i 2013. godine pokazuju da ispitanici koji su više aktivni u politici, članovi političkih partija i glasači, sebe opažaju kao bolje informisane u odnosu na apstinente.

[1] Orlović, S. (2008). Klasična i savremena shvatanja demokratije, Godišnjak, Beograd, Fakultet političkih nauka, 47−71

[2] Puhalo S. (2009) Koliko stanovnici BiH (ne) znaju o politici, Banja Luka; Art print

[3] Puhalo S. (2014). Apstinenti u Bosni i Hercegovini, Sarajevo, Friedrich Ebert Stiftung