Foto: Tanjug

Predsjednik Srbije i ministar policije trenutno nemaju važnijeg posla od prebrojavanja demonstranata. Pritom su dali važan doprinos savremenoj matematici uvođenjem varijabile zvane “zimske jakne”

Otkad su pre nekoliko nedelja u Beogradu počele da se održavaju građanske demonstracije “Stop krvavim košuljama”, najviši predstavnici vlasti ne prestaju da se bave zanimljivom matematikom. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ministar policije Nebojša Stefanović bacili su se na prebrojavanje demonstranata, služeći se svim dostupnim matematičkim znanjima, a sve u nameri da minimizuju broj okupljenih građana.

Ministar Stefanović je prvo prebrojavao demonstrante okupljene na platou ispred Filozofskog fakulteta, služeći se popularnom teoremom zimske jakne. “Zna se koliki je taj plato ispred Filozofskog fakulteta, možemo da odemo sutra da izmerimo. Evo ja pozivam vaše novinare da odu da izmere plato, da se izračuna koliko je to kvadratnih metara na koje neko može da stane, i računajte maksimalnu gustinu tri čoveka sa zimskim jaknama da mogu da stanu na jedan kvadrat. I videćete koliko je to ljudi. A ovde imate negde između 1.500 i 1.600”, izjavio je matematičar Stefanović u gostovanju na TV Pink. Novinari sajta Istinomer izračunali su koliko kvadratnih metara ima narečeni plato, prihvatili su metod ministra Stefanovića i izračunali da tu staje najmanje 3.500 ljudi. Izgleda da se ministar malo zabrojao ili mu je zarđala tablica množenja.

Teorema zimske jakne

Potom je Stefanović pokušao da prebroji demonstrante koji su šetali beogradskim ulicama, analizirajući fotografije s početka okupljanja, pa je došao do magičnog broja od 4.200 demonstranata. Reč je o “egzaktnoj matematici”, kako je rekao ministar, a potom je objasnio i kako je došao do ove cifre: “Uzeo sam i širinu ulice, ona varira, negde je 20 metara, negde je i 18, možete da izbrojite tačno u glavu koliko ima ljudi u jednom redu, a to je prosečno oko 35 ljudi, negde 37-38 u prvim redovima, a kasnije 22. U poslednjim redovima uzimao sam maksimalne brojeve, kao za procene skupova SNS-a, istom metodologijom smo računali površine.”

Ministar se nije zaustavio kod golih cifara, znajući da sve to zvuči pomalo apstraktno, već je dao i konkretno objašnjenje: “Na kraju krajeva, imate dvoje odraslih ljudi u zimskim jaknama, stanite pa izračunajte, da vam ja ne kažem, izračunajte vi koliko može da stane – a da hodaju, da se kreću, a da jedan pravi korak i da drugi čovek pravi korak iza njega. Oni ne stoje priljubljeni, jer da bi napravili korak moraju da imaju neko rastojanje.”

Organizatori protesta tvrde da je bilo prisutno devet puta više ljudi, a te podatke su dobili od policajaca koji su obezbeđivali skup. Ministar Stefanović još nije saopštio da li je otkriven identitet tih nelojalnih službenika zakona, te da li će trpeti posledice zbog brojanja demonstranata na svoju ruku, bez primene obavezne teoreme zimske jakne koja spada u najveće doprinose domaćih političara razvoju matematike.

Demonstrant, nebrojiva imenica

Da demonstranata ima mnogo manje nego što ih zaista ima posvedočio je i Aleksandar Vučić, koji je provalio u čemu je trik. “Oni se nikad ne slikaju kad stoje, zato što tada mogu dva i po čoveka u zimskom odelu, u letnjem i tri čoveka, da stoje na metru kvadratnom. A kada šetate, jedan čovek vam zauzme pet, šest i sedam kvadratnih metara! I zato se uvek slikaju u pokretu. I tu i kad je hiljadu ljudi, to vam izgleda kao čudo, kao da ih je milion”, razrešio je matematičar Vučić sve dileme i misterije glede broja nezadovoljnih građana.

Nema tog podlog sredstva kojim se demonstranti i naklonjeni im mediji neće poslužiti samo da bi izgledalo da ih ima više nego što to predsednik i njegov omiljeni ministar žele. Primećeno je da neki od njih oblače čak i po tri-četiri izuzetno debele zimske jakne samo da bi demonstracije delovale masovnije. Zašto niko od genijalnih matematičkih umova još nije postavio teoremu zimskog kaputa, ostaje nerazjašnjeno.

Kako god bilo, očigledno je da demonstranata ima nekoliko puta više nego što to novopečeni naprednjački stručnjaci za matematiku žele da priznaju. Navedeni citati predsednika i ministra policije više deluju kao delovi neke satirične priče nego kao stvarne izjave visokih dužnosnika, ali to ih ne čini manje stvarnim. Pitanje je otkud Vučiću i Stefanoviću uopšte ideja da se bave brojanjem učesnika protesta. Ako se na beogradskim ulicama okuplja tek – što rekoše onomad Miloševićevi mediji – “šačica demonstranata”, čemu onda zabrinutost?

Matematički zadaci za ministra policije

Prebrojavanje demonstranata izraz je duboke frustracije vladajuće garniture. Imaju apsolutnu moć u rukama, ali niti umeju niti žele da je upotrebe za nešto korisno. Na primer, za poboljšanje standarda, uvođenje vladavine prava, približavanje Evropskoj uniji ili demokratizaciju društva. U takvoj situaciji ostala im je samo medijska proizvodnja lažne slike o Srbiji koja napreduje pod naprednjacima, a svako opoziciono delovanje ili kritiku vlasti vide kao neprijateljsku delatnost. Zato svaki izliv nezadovoljstva, pogotovo u obliku protesta, mora biti sveden na razmere zakržljalog makovog zrna. Tu su sva propagandna sredstva dozvoljena, uključujući i komičnu zloupotrebu matematike.

Pošto je ministar Stefanović pokazao koliko je vešt matematičar, mogao bi da pređe i na rešavanje složenijih matematičkih zadataka. Na primer: ako se od 2012. do juna prošle godine u Beogradu desilo 81 mafijaško ubistvo, od kojih je rešeno samo šest, koliko danas ima nerasvetljenih mafijaških ubistava? Ili: koliko je dana proteklo od ubistva Olivera Ivanovića? Ili: ako je budžet za obrazovanje smanjen, a za policiju povećan, kolika je dobrobit građana, s obzirom na debljinu zimske jakne? Na kraju može da reši i poslednji matematički problem metodom kreativnog brojanja: koliko je vremena ostalo ministru i njegovoj partijskoj sabraći do pada sa vlasti i odlaska u zasluženi zaborav?