KAKO JE ISTOČNA HERCEGOVINA OSIGURALA DODIKOVU POBJEDU

Foto: istinito.com

Kad se partijska disciplina spoji na elektroenergetsku mrežu glasovi se sami zbrajaju

 

Da bi se u potpunosti razumeli politički izbori stanovnika istočne Hercegovine, moramo u vidu imati energetski kapacitet ovog područja. Sva tri poslanika SNSD-a koja su u prošlom sazivu ušla u Skupštinu RS-a su bili ujedno i direktori elektroenergetskih preduzeća. Tako je politički uspeh tesno vezan za privrednu poziciju. Budući da je od institucija nesankcionisano, korišćenje javnih resursa je postalo neskriveno i, otuda, društveno prihvatljivo.

Šta je zajednički imenitelj za pojmove struja i politika? Odgovor na ovo pitanje bi, mirne duše, mogao da bude i istočna Hercegovina ili Izborna jedinica 9, kako se u izborno-organizacionom smislu ova regija označava.

Ključevi uspeha

Dosta vremena je Miloradu Dodiku bilo potrebno da pronađe ključ za istočnu Hercegovinu. Kao konzervativno područje i čvrsto jezgro SDS-a, dugo je ono odolevalo pomalo napadnom, pragmatičnom i, za njihove nazore, suviše evropskom Dodiku. S donekle nadobudnim stavom prema Bosni i Bosancima, ali i poslovičnim otporom prema novinama, što karakteriše prosečnog stanovnika Hercegovine, Dodik se u prvoj deceniji posle rata na ovim prostorima nije osećao preterano prihvaćenim. Ipak, nekoliko faktora je doprinelo da istočnu Hercegovinu pridobije i da mu ona 2014. praktično obezbedi pobedu.

Najpre, razočarenje u decenijsku vladavinu SDS-a koja nije popravila život ljudi na području s „teškom“ geografijom, već tradicionalno lošom infrastrukturom, velikim komunalnim problemima i odlivom stanovništva.

Potom, Elektroprivreda RS-a sa svojim zavisnim preduzećima – Hidroelektranama na Trebišnjici i Drini, RiTE Gacko i  Elektrohercegovini, čiji su finansijski potencijali intenzivno upotrebljeni za podršku kandidatima SNSD-a i koalicionih partnera.

Otvorena podrška i lično prijateljstvo nekadašnjeg vladike ZHiP Grigorija, koji je donedavno predstavljao najjaču figuru u regiji sažimajući u sebi ekonomski, svetovni i duhovni uticaj. On je pred Dodikom otvorio mnoga vrata, pa pripomogao i u kontaktu s dijasporom u SAD-u.

Tu je i čvrsta partijska organizacija koja iziskuje aktivizam, disciplinu i posvećenost. Po prvi put se od članova očekivala lista sigurnih glasova sa svim generalijama. Osećaj da se sve beleži i prati stvorio je dodatnu tenziju i na minimum sveo mogućnost da će se oglušiti o uputstva.

I na kraju, ali ne manje važno, otvoreno zapošljavanje pod krinkom socijalno odgovornog delovanja javnih preduzeća u lokalnim sredinama obezbedilo im je na hiljade glasova.

Energetski poslanici

Kada je u julsko popodne 2014. godine Milorad Dodik posetio Gacko, u sali RiTE ga je satima čekalo stotinjak mladih ljudi koji su tek počeli da rade. Pre njega im se obratila tadašnja direktorica ERS-a Branislava Milekić, koja je sugerisala da, kad budu glasali za koji mesec, imaju na umu da glas daju onome ko im je obezbedio posao.

Dodik je potom rekao da je zadovoljan što se rešavaju problemi zaposlenja osoba iz socijalnih kategorija i pohvalio upravu preduzeća koja nije vodila računa isključivo o stranačkoj pripadnosti.

U stvarnosti, iza zapošljavanja se krila namera da se obezbedi stabilno glasačko telo koje će doprineti pobedi SNSD-a u Izbornoj jedinici 9, prvenstveno u Gacku, koje je do tada bilo za njih neosvojivo. I mada je modus operandi potpuno jasan, ipak, malo se ko usuđivao da javno progovori o pritiscima na glasače. Tek ove godine, uoči još jednih izbora, a nakon novog talasa zapošljavanja koji nije obuhvatio neko od njegove dece, radnik Radule Vuković se odlučio da kaže nešto o tome šta je radio kao aktivista SNSD-a.

Ciljne grupe su bile višečlane porodice u stanju socijalne potrebe kao i porodice u kojima niko ne radi. Njima su obećavali posao u RiTE, a zauzvrat su morali da obezbede određeni broj sigurnih glasova. Sve je s generalijama evidentirano kako bi bilo provereno kad izborni rezultati stignu. Te 2014. godine je u Gacku po prvi put SNSD pobedio široku koaliciju okupljenu oko SDS-a. Istovremeno, poslanički mandat je dobio Srđan Milović, tadašnji izvršni direktor RiTE Gacko, koji dve godine ranije na lokalnim izborima nije uspeo da uđe u SO Gacko jer je sakupio samo 167 glasova. U NSRS iz Hercegovine su tada ušla još dva direktora HET-a – Luka Petrović i Ilija Tamindžija, pa su maliciozni ovaj trojac nazvali „energetskim“ poslanicima.

Čvrsta ruka i utabane staze

U međuvremenu su se desili lokalni izbori 2016., pomenuti poslanik Petrović je skupštinsku zamenio gradonačelničkom foteljom i nastavio da upravlja resursima, sada i grada, čvrstom rukom. Usledilo je i imenovanje za generalnog sekretara stranke. I mada je to bila utešna pozicija za čoveka koji je priželjkivao mesto generalnog direktora ERS-a, njegova politička i ekonomska moć su postale zavidne.

Budući da je u bliskim rodbinskim vezama s drugim „energetskim“ poslanikom Ilijom Tamindžijom, nastavio je oprobanim receptom korišćenja javnih resursa za samopromociju i učvršćivanje glasačkog tela. Otpor i kritika su proterani iz javnog diskursa. Članovi, aktivisti i apologete  se unapređuju i promovišu, dok su oni koji ih otvoreno ne podržavaju ražalovani. U gotovo svim preduzećima ERS-a postoji veliki broj radnika i inženjera, stručnjaka raznih profila koji nemaju zaduženja. To je klasičan primer sindroma praznog stola koji se svrstava u mobing. Ipak, svesni svoje nemoći i odsustva podrške institucija, bunta nema. Duhove je krajem avgusta ove godine malo uznemirio incident u Nevesinju, koji je isto tako brzo pao u zaborav. Predsednik sindikata zaposlenih u upravi Opštine Nevesinje je direktno optužio Iliju Tamindžiju za pretnje, pritisak na zaposlene i pravljenje spiskova sigurnih glasača. Ovaj slučaj će, sada kad su izbori završeni, verovatno ostati bez epiloga.

Prema preliminarnim rezultatima, uspeh pomenutog dvojca je impozantan. Luka Petrović je kao nosilac liste osvojio skoro 16 hiljada glasova, što ga čini SNSD-ovim kandidatom koji je dobio najveću podršku birača. I Tamindžija je osvojio 10,5 hiljada glasova i obezbedio još četiri godine u skupštinskim klupama.

Da je partijski uspeh imperativ primerom je pokazivao u više navrata predsednik SNSD-a i tokom kampanje, a i nakon nje.

I dok je snimak Dodikovih pretnji radnicima RiTE Gacko postao regionalno „popularan“, poslednji istupi u kojima najavljuje odmazdu prema „mangupima“ iz sopstvenih i koalicionih redova koji nisu ostvarili dobar rezultat ili su radili za suprotni tabor jasno pokazuju kakva nas društvena i politička klima očekuje. I samu storiju o korišćenju javnih preduzeća i resursa u političke i privatne svrhe započeo je Dodik. Slika predsednika stranke koji koristi helikopter RS-a bila je jasan primer kako se treba ponašati. Sledbenici su se pokazali dostojnim svoga učitelja.