SRBIJA SE NE MIJEŠA U IZBORE U BiH: Važno je samo da pobijede Dodik i Čović!

Foto: Tanjug

Pronašli smo divne primjere nemiješanja Aleksandra Vučića u predizbornu kampanju u Bosni i Hercegovini. I Radomir Konstantinović bio bi zadivljen

U autorskom tekstu objavljenom pre nekoliko nedelja u Blicu predsednik Srbije Aleksandar Vučić požalio se na recepciju njegove posete Kosovu. Pozivajući se na „Filosofiju palanke“ Radomira Konstantinovića, Vučić kaže da su Srbija i Balkan reagovali na isti način, koji Konstantinović „naziva ‘gledanjem preko plota’, koje je, uvek, izraz straha da se neko suoči sa samim sobom“. U pravu je Konstantinović, gledanje preko tuđeg plota, zabadanje nosa u tuđe poslove zaista je ružna navika prisutna u ovdašnjem dominantnom kulturnom modelu. Prava je sreća da Vučić to nikada ne čini, a još manje članovi njegove partije i političkog establišmenta, budući da imaju pune ruke posla i kod kuće.

Vučićevo nemešanje u izbore

Kako izgleda nemešanje Srbije u poslove drugih država najbolje se može videti na primeru predstojećih izbora u Bosni i Hercegovini. Rukovodeći se načelom nemešanja u izborne procese drugih zemalja, Vučić je izrazio zabrinutost zbog eventualne pobede Željka Komšića na izborima za člana Predsedništva BiH, čime je pružio direktnu podršku njegovom glavnom protivkandidatu Draganu Čoviću. Na ovako eklatantan primer nemešanja srpskog predsednika u izbore u BiH reagovao je Komšić izjavom u kojoj se obratio Vučiću: „Zbog čega Vas toliko, gospodine Vučiću, zabrinjava moja eventualna pobjeda na izborima na mjesto člana Predsjedništva Bosne i Hercegovine? Pa ne veličam ja ustašku NDH-a kao Vaš prijatelj Dragan. Nije moja stranka pravila spiskove za progon Srba u Mostaru u zadnjem ratu, nego stranka Vašeg favorita Dragana.“

Vučić na pitanja nije odgovorio, ali je nastavio s nemešanjem uz malu pomoć Milorada Dodika, koji je najavio da će predsednik Srbije petog oktobra, dva dana pred izbore, prisustvovati prigodnom predizbornom otvaranju bolnice logičnog naziva „Srbija“ u Istočnom Sarajevu. Kad smo već kod medicinskih objekata, valja napomenuti da je Vučić i konferenciju za štampu održanu nakon obilaska Kliničkog centra Srbije, 13. septembra, iskoristio za još jedan čin nemešanja u bosanske izbore, u čemu su mu se pridružili i predstavnici sedme sile. Na nimalo tendenciozno pitanje novinara da li Republika Srpska može da opstane imajući u vidu mogućnost da pobede Komšić i Bećirović, čija se kampanja zasniva na tome da napadaju Srbiju i Republiku Srpsku, Vučić je odgovorio kako će „RS morati da opstane, jer je to volja naroda i međunarodnog pravnog ugovora kakav je Dejtonski sporazum, a čiji je Srbija garant“, ne pokušavajući da demantuje navode iz novinarskog pitanja.

Ovolika količina nemešanja u unutrašnja pitanja BiH isprovocirala je Mladena Ivanića da pozove rukovodstvo Srbije da ne deli Srbe s druge strane Drine na one koje više i manje vole, te da naglasi kako „političari iz RS ne treba da se mešaju u izbore u Srbiji i obrnuto“. Predsednik Srbije protumačio je ovu izjavu kao neviđenu drskost, pa je Ivaniću uživo, povišenim tonom, održao predavanje, tvrdeći da su se svi mešali u izbore osim njega. Vučić se obraćao Ivaniću kao da govori svom podređenom, a ne političkom funkcioneru susedne države, ali to je, valjda, normalno kad neko sebe doživljava kao predsednika svih Srba, iako zvanično nije na toj funkciji iz prostog razloga što ta funkcija ne postoji. Dodikovi mediji su Vučićevu kritiku Ivanića jedva dočekali, pa su iskoristili priliku za višednevno čerečenje opozicije svim dostupnim sredstvima.

Zavera zapadnih sila

Vučiću ni to nije bilo dovoljno, njemu nemešanja u izbore u BiH nikad dosta, već je iskoristio sednicu Glavnog odbora Srpske napredne stranke na čijem je čelu da naglasi svoj stav. U svom govoru Vučić je rekao da se prvo kiselo nasmejao, a da potom nije znao šta da kaže kada su neki govorili da se Srbija meša u izbore u BiH. „Ja ću sačekati kraj izbora, mi se nećemo mešati u odluku našeg naroda u RS, ali ću posle izbora izneti dokaze, frapantne dokaze o najbrutalnijem mešanju pojedinih zapadnih sila u izbore u RS… I još da nađu Srbe koji će Srbiju da optužuju za mešanje, onda vam je sve jasno“, rekao je Vučić, rukovodeći se načelom da je napad najbolja odbrana.

Drugim rečima, predsednik Srbije je rekao da nije Srbija ta koja se meša u izbore u BiH, već to čine zapadne zemlje, a za njih rade i neki Srbi koji se prepoznaju po tome što optužuju Srbiju za mešanje u bosanski izborni proces. Aleksandar Vučić je mrtav hladan, sve tvrdeći kako se ne meša u izbore u BiH, štaviše – zgrožen takvom pomišlju, optužio Mladena Ivanića da je pion zapadnih sila. Dodikovi puleni su jedva dočekali Vučićev napad, pa su horski zagrajali, sve razrađujući Vučićevu misao. Željka Cvijanović je u Vučićevim rečima našla potvrdu za svoje crne slutnje, pa je izjavila kako je Vučić rekao ono na šta mi odavno upozoravamo, te da je „Srbija ozbiljna država, čije službe mogu da dođu do takvih informacija“. Na to se nadovezao Nebojša Radmanović, koji veli da je „važno to što je predsjednik Srbije Aleksandar Vučić potvrdio da strane sile protiv aktuelne vlasti u Republici Srpskoj rade potpuno otvoreno“.

Uzalud je Komšić pozvao Vučića da „ako je prijatelj Bosne i Hercegovine, odmah iznese te frapantne dokaze i saznanja o umiješanosti drugih država u izbore u Bosni i Hercegovini“, uzalud je Denis Bećirović poručio Vučiću da „Bosnu i Hercegovinu ostavi na miru, a on i njegove tajne službe neka skupljaju podatke o tome šta se dešava u Srbiji“. Vučić je na ove poruke i pozive ostao nem, ne pada mu na pamet da iznosi saznanja koja ima dok se izbori ne završe, jer – pogađate – ne želi da se meša u izbore u BiH.

Lojalni partijski vojnici

Nije Vučić jedini koji se ne meša u bosanski izborni proces, u tome ga izdašno podržavaju i brojni državni i partijski funkcioneri. Tako poslanik Vučićevog SNS-a Miroslav Lazanski upozorava da „sledi udar na Republiku Srpsku“, te da će se pokušati s menjanjem izborne volje građana na predstojećim izborima i rušenjem Dodika, kako bi se BiH lakše ugurala u NATO, što je – naravno – pakleni plan gorepomenutih zapadnih sila. Ministar odbrane Aleksandar Vulin optužio je Denisa Bećirovića da nema šta da kaže o ekonomiji i budućnosti, te da je „opsednut Vučićem“ jer mu je potonji dokazao kolika je neznalica. Maja Gojković, predsednica Narodne skupštine i članica Predsedništva SNS-a, lojalno je potvrdila Vučićevu priču o mešanju stranih službi u izbore u BiH.

Najdalje je, ipak, otišao Vladimir Đukanović, narodni poslanik u Skupštini Srbije i član Predsedništva SNS-a, koji kaže da preko pokreta „Pravda za Davida“ neko „pokušava nasiljem da ruši vlast u Republici Srpskoj“, te da „ljudi koji sada vode tamo opoziciju, a koji su deo vlasti na nivou BiH, sve čine da se Republika Srpska ugasi“. Za ponašanje potonjih Đukanović ima i logično objašnjenje: „Većina njih je ‘dobro podmazana’ iz Sarajeva i jasno je kao dan šta im je cilj.“ Poštujući Vučićev stav o nemešanju u izbore, Đukanović je zaključio: „Dodik je, jednostavno, jedina šansa da opstane Republika Srpska i zbog toga ću se lično usuditi da ovako javno pozovem Srbe u Republici Srpskoj da glasaju za Dodika.“ Ako nekome Đukanovićeve izjave deluju malo radikalno, to samo znači da nije dovoljno upoznat s njegovim likom i delom. Bosna je još i dobro prošla, ako znamo da je Vladimir Đukanović pre nekoliko meseci pretio Milu Đukanoviću ratom, poručujući mu da se ne iznenadi „ako se srpska vojska nađe na teritoriji Crne Gore i oslobodi je od antisrpskog histeričnog režima“.

Stanje neobjavljenog rata sa susedima

Mediji odani srpskim vlastima dodatno razrađuju izjave i smernice svojih gospodara, stvarajući histeričnu atmosferu. Dovoljno je samo letimično pogledati naslove dnevnih novina i tabloida: „Opozicija i Zapad spremaju puč: Lavrov stiže, sprema se krvoproliće u Banjaluci!“; „Ko zagovara srpski Majdan?“; „Dva britanska scenarija za rušenja Dodika“; „Spremaju puč protiv Dodika: Pesnice, datumi, i pretnje, u Banjaluci sve miriše na reprizu petog oktobra“; „Problem im savez sa Vučićem: Zapad za rušenje Dodika dao 32 miliona dolara“; „Vučić i Putin spasavaju Republiku Srpsku“; „Protiv Republike Srpske vodi se specijalni rat“… Informer otkriva „pakleni plan zapadnih moćnika“ koji čine sve kako bi na „izborima u BiH pobedili ‘jastrebovi’ antisrpske politike, Hrvat Željko Komšić i Bošnjak Denis Bećirović“, a pomoć je obećao i Mladen Ivanić. Dežurni politički analitičar SNS-a Dragomir Anđelković otkriva za Srpski telegraf da će „zapadni centri probati da izazovu nemire uoči izbora u BiH“. Jedini spas od zlog Zapada i njihovih podlih planova leži u Miloradu Dodiku, a bilo bi dobro i da Dragan Čović pobedi tog ozloglašenog Komšića.

Kao što se da videti, Srbija se uopšte ne meša u izbore u BiH. Srpskim vlastima je svejedno ko će biti pobednici na izborima, ukoliko to budu Dodik i Čović, jer će to omogućiti dalju destabilizaciju regiona. Ako je to neka uteha, Bosna nije izuzetak. Srpska spoljna politika u regionu svodi se na – kako reče istoričar Milivoj Bešlin – „stanje neobjavljenog rata sa svim postjugoslovenskim susedima“, tako da „Srbija sa svojim imperijalnim pretenzijama ostaje ključni faktor destabilizacije Balkana“. Da li će Srbija ovaj put uspeti u svom naumu zavisi isključivo od građana Bosne i Hercegovine.