VUČIĆEVE MUKE: Kako odbraniti Kosovo od vladike Teodosija?

Foto: Sputnik/Brankica Ristić

Svaku inicijativu koja govori o stvarnim kosovskim problemima, te zagovara suživot Srba i Albanaca, politički vrh Srbije dočekuje neprijateljski

Piše: Tomislav Marković

Episkop raško-prizrenski Teodosije presavio je tabak i napisao otvoreno pismo političarima koji se bave rešavanjem takozvanog kosovskog pitanja. Teodosije se oštro usprotivio pričama o podeli Kosova i razmeni teritorija koje sve češće potežu Aleksandar Vučić i njegovi, te upozorio da bi “kao i svaka druga razmena teritorija u istoriji i ova dovela do masovnog iseljavanja civilnog stanovništva, stradanja vekovima stare duhovne i kulturne baštine našeg naroda i nanela bi nenadoknadivu štetu svima”.

Usput je dobronamerno skrenuo pažnju na teme kojima bi političari trebalo da se pozabave, a to su “sloboda povratka raseljenih, rešavanje pitanja nestalih, zaštita imovinskih prava, obezbeđivanje adekvatnog zdravstva i školstva, verskih i ljudskih prava”. Naglasio je i da Srbe na Kosovu “zabrinjava i sve veća kriminalizacija političkog života kojim vladaju plemenski klanovi pod imenom političkih partija”, kao i “sve učestalije korišćenje nacionalističke retorike kojom se prikrivaju kriminalne radnje”.

Pošto je Teodosijevo protivljenje stvaranju etnički kompaktnih teritorija razumno i antinacionalističko, bilo je neminovno da iznervira političku vrhušku Srbije koja očigledno ima druge planove, doduše neostvarive. Prvo se Vučić obrušio na vladiku rekavši: “Nećete etničke granice? Nećete razgraničenje sa Albancima? Pa nema problema, kažite ljudima da se spremimo onda za Vranje, za jedno 40-50 godina.” Potom je štafetu preuzeo Aleksandar Vulin, u svom već klasičnom uvlakačkom maniru, govoreći kako se Vučić bori protiv najmoćnijih država sveta da bi sačuvao “Srbe i Srbiju na KiM”, i poručio episkopu (koji na tom Kosovu živi, za razliku od ovih velikih boraca): “Ako ne pomažete, ne odmažite.” Srpska lista je, očekivano, Teodosijev razumni apel protumačila kao “bacanje kamena na Vučića”.

U međuvremenu je Sava Janjić, iguman manastira Visoki Dečani, apelovao na lidere Beograda i Prištine da demantuju glasine o “međusobno dogovorenom incidentu na severu KiM, koji bi stvorio de fakto podelu na terenu kroz ‘spontano izazvano’ nasilje”. Usput je podsetio da dve trećine kosovskih Srba žive južno od Ibra, što srpske vlasti nimalo ne zanima, jer se ne radi o etnički čistoj teritoriji.

Demanti nije stigao, ali su zato Vučićevi tabloidi preuzeli palicu i stali njome da mlate Teodosija i Janjića. Episkopu se stavlja na teret da ima kosovsku ličnu kartu (što je vrlo neobično za osobu koja živi na Kosovu), a igumanu navodna izjava da mu je od statusa Kosova mnogo važnije kakvog će kvaliteta biti to društvo. Sveštenstvu se kao greh uzima i to što uopšte živi među Albancima.

Svaku razumnu inicijativu koja govori o stvarnim kosovskim problemima, te zagovara suživot Srba i Albanaca, politička vrhuška Srbije dočekuje na nož. Vučić & comp. su očigledno i dalje u vlasti pogubnih ideja o razmeni teritorija i crtanju granica. A bliska im je i Ćosićeva zamisao o “humanom preseljenju”.