SJEĆANJE NA HEROJA ANTIRATNOG POKRETA

Foto: Centar za kulturnu dekontaminaciju/Courtesy Photo

Nagrada “Miladin Životić” pokušaj je da se današnjoj Srbiji, ogrezloj u nacionalizam, suprotstavi iznutra

Piše: Tomislav Marković

Institut za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu ustanovio je Nagradu za kritičko-teorijski angažman “Miladin Životić”, u znak sećanja na jednog od osnivača Instituta. Kako stoji u obrazloženju, nagrada će se dodeljivati za “spoj intelektualne posvećenosti i prodornosti i, istovremeno, građanske odgovornosti i hrabrosti”. Prva dobitnica je filozofkinja i teoretičarka roda Džudit Batler, koja spaja teorijsko mišljenje i društveni angažman.

Životić je bio filozof, član Saveta časopisa Praxis i jedan od utemeljitelja Korčulanske letnje škole. Devedesetih godina angažovao se u antiratnom pokretu, kao jedan od najvatrenijih kritičara nacionalizma, ratne politike i režima Slobodana Miloševića. Bio je predsednik Građanske akcije za mir, jedan od osnivača i predsednik Beogradskog kruga, član Asocijacije nezavisnih intelektualaca Krug 99 iz Sarajeva. Moralno i politički podržavao je žrtve rata, pogotovo u BiH. Odlazio je u Tuzlu, Mostar, Hrtkovce, dva puta je posetio Sarajevo pod opsadom.

A ovako je o njemu govorio Radomir Konstantinović 2002. godine: “Miladin Životić nije bio političar. I upravo zato je njegova pojava u to doba bila izuzetna. Bio je čovek etosa. A to znači, neumitno, čovek zanosa. Živeo je kao u vatri, kao u nekoj groznici. Svi smo mi živeli od tog njegovog zanosa, hranili smo se tim zanosom, opijali smo se njime. Divili smo se Životiću, ja mu se i sada divim”.

Odluka Instituta za filozofiju i društvenu teoriju da osnuje nagradu sa imenom Miladina Životića u današnjoj Srbiji predstavlja maltene revolucionarni čin. Jer je srpsko društvo danas dijametralno onome za koje se Životić borio. Politička, kulturna i crkvena elita proglasila je ratne zločince za heroje, dok nad Životićem i mnogim drugima koji su se suprotstavljali zlu i dalje lebdi etiketa izdajnika. Na vlasti je ideologija nacionalizma koja je dovela do ratova, ideologija protiv koje je ustao Životić.

Najstrašnije je što je dijagnoza koju je Životić postavio pre četvrt veka i dalje na snazi: “Ove nove, na nacionalnim ideologijama stvorene totalitarne vlasti prete da blokiraju svaku mogućnost autonomnog razvijanja svih onih sfera društvenog života – nauke, morala, religije, umetnosti, običaja, politike, čijim se slobodnim razvojem mogu formirati neprinudno važeće i demokratski priznate društvene vrednosti kojima se mogu racionalno regulisati svi oblici društvenih odnosa”.

Životićeve reči zvuče kao da su napisane juče. Nagrada “Miladin Životić” predstavlja sećanje na jednu drugačiju i bolju Srbiju. I na istinske heroje koji su u mračnom vremenu imali snage i hrabrosti da se suprotstave sveprisutnom zlu.