SPOMENICI U UŽICU: Umjesto maršala Tita – Velika Srbija

Foto: gradnja.rs

Prva oslobođena teritorija u okupiranoj Evropi davno je uklonila spomenik Titu, a novim obilježjima odlučila se narugati partizanima. Iza svega stoji nesposobni ministar

Piše: Tomislav Marković

Prošlo je četvrt stoleća otkad je velelepni spomenik maršalu Titu uklonjen s Gradskog trga u Užicu i sakriven u dvorište iza Narodnog muzeja, daleko od očiju prolaznika. Generalnom sekretaru predsednika Srbije Nikoli Selakoviću bilo je nepodnošljivo da Užičani tako dugo budu bez simbola po kojem će njihov grad biti prepoznatljiv, pa se dosetio kako da reši taj problem. Prvog novembra, na stotu godišnjicu oslobođenja Užica u Prvom svetskom ratu, na kružnom toku biće postavljen spomenik zanimljivog naziva – “Velika Srbija”.

Reč je o statui visokoj tri metra koju je dvadesetih godina prošlog veka izradio vajar Đorđe Jovanović, po ideji kralja Aleksandra Karađorđevića. Kako najavljuju gradske vlasti, “Velika Srbija” predstavlja “boginju koja u jednoj ruci drži krunu Karađorđevića, a u drugoj zastavu Kraljevine Jugoslavije”. Zašto se spomenik koji nosi obeležja kraljevske dinastije i međuratne kraljevine zove “Velika Srbija”, a ne, recimo, “Kraljevina Jugoslavija” – za sada je ostalo bez objašnjenja.

Pre dve godine gradske vlasti u Užicu nudile su beogradskim vlastima da “udome” spomenik Dimitriju Tucoviću koji je izmešten sa Trga Slavija i da ga smeste na kružni tok. Pošto ta ideja nije urodila plodom, sada će umesto rodonačelnika socijaldemokratije i borbe za radnička prava Užice dobiti spomenik s potpuno suprotnim ideološkim predznakom.

Zanimljivo je da će spomenik “Velika Srbija” biti podignut baš u Užicu, gradu koji je bio simbol slobode, na mestu gde je 1941. godine stvorena Užička Republika, prva oslobođena teritorija u okupiranoj Evropi. Selakoviću nije dovoljno dizanje spomenika ideji koja je dovela do ratova, masovnog proterivanja nesrpskog stanovništva, etničkog čišćenja i genocida, već je odlučio da se o istom trošku naruga narodnooslobodilačkoj borbi. A partizani na čelu s Titom tu su borbu vodili ne samo protiv nacista već i protiv njihovih saradnika, među kojima su bili i četnici, tadašnji zagovornici ideje Velike Srbije.

Selakovićeva inicijativa nije iznenađenje, s obzirom na to da on ratne zločince osuđene u Hagu smatra srpskim herojima. Pored ideološkog opredeljenja, na ideju o neprimerenom spomeniku u Užicu verovatno ga je nagnala i lična sujeta. Umesto da ostane zapamćen kao nesposoban ministar pravde koji mesecima nije uspevao da reši štrajk advokata, Selaković je rešio da se upiše u istoriju spomenikom koji nosi ime zločinačke ideologije.