PRAVDA JE SPORA, ALI NEDOSTIŽNA

Foto: N1

Suđenje za ratne zločine u okolini Bratunca oteže se maksimalno. Pri tome se protiv činjenica koristi procedura

Piše: Tomislav Marković

Pred Višim sudom u Beogradu već dve godine vodi se proces protiv Dalibora Maksimovića, pripadnika Vojske Republike Srpske optuženog za ratne zločine počinjene u maju 1992. godine u opštini Bratunac. Maksimović je optužen da je s još nekoliko naoružanih nepoznatih pripadnika VRS počinio ubistvo četiri civila bošnjačke nacionalnosti, kao i protivzakonito zatvaranje i silovanje dve Bošnjakinje u selima Renovac i Milići.

Izlaganje završnih reči u ovom procesu trebalo je da se desi sedmog maja, ali je sudija Vladimir Duruz to odložio za 22. jun, s obrazloženjem da nadležni organi BiH nisu dostavili rešenja o proglašenju za nestale osobe tri civilne žrtve zločina: Husije, Omera i Nezira Salkića.

Na prethodnim ročištima petoro svedoka koji su prisustvovali zločinu dali su iskaze u skladu sa optužnicom, tako da ne može biti sumnje u Maksimovićevu krivicu. Pored toga, kao dokazi su priloženi i izvodi iz matične knjige umrlih trojice ubijenih Bošnjaka, tako da nije jasno zašto je sudiji potrebno rešenje da se oni vode kao nestali. U svakom slučaju, to neće promeniti utvrđenu činjenicu da je zločin počinjen i da su svedoci prepoznali optuženog kao vinovnika zločina.

Maksimovićev predmet Tužilaštvo BiH je ustupilo pravosudnim organima Republike Srbije, na osnovu sporazuma o procesuiranju ratnih zločina koji su Srbija i BiH potpisale 2013. godine. Srbiji je ukupno ustupljeno 25 predmeta o ratnim zločinima, od kojih se 10 i dalje nalazi u fazi glavnog pretresa.

Srpski sudovi nerado sude za ratne zločine koje su počinili Srbi, uglavnom pod pritiskom spolja, pa su otezanje procesa i raznovrsne opstrukcije redovna pojava. Tome u prilog govori i činjenica da godinu i po dana niko nije bio imenovan na funkciju tužioca za ratne zločine, što je usporilo i suđenje Maksimoviću.

Maksimovića čeka još jedan proces, jer je početkom maja Sud BiH potvrdio optužnicu kojom se on tereti za ubistvo četiri bošnjačka civila u Zvorniku aprila 1992. Pošto će i to suđenje biti održano u Beogradu, pitanje je kako će se proces odvijati i kada će biti okončan.

I kad neki zločinac bude osuđen, mediji to ili prećutkuju ili od ubice nacionalističkom alhemijom stvaraju heroja. Tužilaštvo, sudovi i mediji ponašaju se u skladu s proklamovanom državnom politikom koju je jezgrovito formulisao ministar odbrane Aleksandar Vulin: “Prošlo je vreme stida, ovo je vreme tihog ponosa.”